Са промоције књиге „Тамо је требало да те родим”

СИТНИ САТ

Јучерашњи дан је полако кроз ноћ без кише ушао у тринаести дан септембра ове чудне друге године треће декаде новог миленијума. Дан је био чудан, лето се измакло и ту смо где јесмо, јесен полако осваја ове просторе а ми се већ питамо, шта ће нам донети ова зима…
У Вуковој задужбини представљена је нова књига Милана Пајевића ТАМО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ТЕ РОДИМ – породичне и друге приче. Уместо под великом крошњом дрвета у дворишту породичне куће у Ариљу, публика се скупила симболично под крошњом породичног стабла испод Ауроре Бореалис са корица ове књиге коју је ликовно уприличила ауторова ћерка Ана Акизум Пајевић.
Ово је четврта књига која је плод заједничке сарадње Прометеја и Милана Пајевића и поново је окупила традиционалну екипу која прати не само рађање већ и живот ауторових књига: Славицу Томаш лектора, приређивача и по потреби преводиоца, Мухарема Баздуља, рецезента и промотера, Милана Пајевића као писца и приређивача, Зорана Колунџију као уредника и издавача…

О књизи је говорио рецезент Гојко Божовић, песник, писац, оснивач издавачке куће Архипелаг. Истакао је да су приче, не само у овој књизи, писане из искуства, а да је основно човеково искуство његова породица. Без обзира што је реч и о породичним причама оне нису „свакодневица једне наше породице”. А коментари на крају књиге после свих прича које је чине, јесу још један пређени пут, лицем у лице са искуством једног занимљивог и занимљиво испричаног живота…
Мухарем Баздуљ се током вожње возом  кроз Чешку и Словачку, уместо да ужива у крајолику, посветио читању ове књиге на таблету и како само он уме, призивајући неке писце и ситуације закључио да као писац Милан није попустио у свом надахнућу, и да књига није добра, без обзира на њихово дружење па и пријатељство, он је не би хвалио. Овако, рече, нема куд…
Петар Ђукић, Завичајног друштва Ариљаца и пријатеља Ариља је причи о књизи пришао професорски аналатично и анализирао неколико питања која се намећу читаоцу којима допадне шака. Једно од њих је: „Да ли се струка и белетристика искључују?” Петар и сам писац и публициста, професор на једном од техничких факултета истакао је ауторову посвећеност писању не стручних већ књижевних дела јер је вероватно песник у души…

Ја сам покушао да објасним како је ова књига заокружила неки замишљени али и реализовани квартет за моје четворо деце и то сам и рекао-написао у посвети на почетку књиге коју је надахнуто прочитао Милан Стокановић иначе новинар Радио Београда другог програма. Прочитао је и два одломка која је, иначе оправдано одсутна Славица Томаш одабрала из прича.

Потребу да се укључе у дискусију су имали арх. Душко Милошевић који је говорио о причама из претходних књига и неколицини објављених „код рођака Фејса” а нашле су се и у овој књизи. Његов имењак Душко Вујовић који се подсетио прве књиге Милана Пајевића објављене на руском језику у Кијеву 2008. где је радио као директор Светске банке, и нагласио своје виђење 3–4 нивоа креативног поступка ауторовог писања. Говорили су још Влада Петковски, Дана Марић и Иван Мрђен.

Фотографије: Пеђа Минић