Програм у Прометеју: Бела недеља и Масљеница
У петак, 20. фебруара, са почетком у 18 часова, у галерији Издавачке куће Прометеј биће одржан културно-уметнички мултимедијални програм под називом „Бела недеља и Масљеница“, ауторке Радојке Тмушић Степанов.
Програм се одликује својом актуелношћу, с обзиром на то да се одржава у седмици у којој трају оба празника. Програм ће употпунити и прича о празновању недеље пред Васкршњи пост, како код Срба тако и код Руса.
БЕЛА НЕДЕЉА је последња недеља пред Велики пост. Пре примања хришћанства обичаји који су се обележавали у овом делу године били су везани за култ предака, али и за рађање и јачање новог, младог сунца. Дани Беле недеље су се у свим нашим крајевима обележавали на сличан начин. Последњи дан Беле недеље се назива БЕЛЕ ПОКЛАДЕ. Окупљале су се породице, пријатељи, комшије, кумови и гледали да дане Поклада проведу што ведрије, безбрижније и веселије. На трпези су били углавном млачни производи и обавезно уштипци или крофне. Изводиле су се разноврсне игре под маскама и најчешће је маскирана младеж ишла од куће до куће, збијала разне шале, певала, играла, а за награду добијала разне ситне поклоне у јелу и пићу које су на крају својих “похода“ заједно појели и попили. Овај део празновања подсећа на „коринђање“ уочи Божића.
Истовремено се ова иста недеља слави и код Руса и назива се МАСЉЕЊИЦА. Слави се свих седам дана и сваки дан има и свој назив и свој обичајни садржај. Масљењица је један од најмасовнијих, најживљих, па и најлепших празника у традициjи руског народа. У дане Масљењице се једе пије и весели. Трпеза је богата, а главно јело на сваком столу је палачинка. Топла, округла и жућкаста, као сунце које након дуге зиме почиње поново да греје и да побеђује хладноћу. Масљењица има строго распоређен начин празновања. Сваки дан Масљењице има свој назив и своје обичаје.
Аутор и приповедач: Радојка Тмушић Степанов
Улаз је слободан.
Добро дошли!

Из мог ратног дневника 1914–1919
Историја Будимске епархије
Доктрина Мирзијојева


