Одржана промоција књиге Љиљане Дугалић „Zmaj vo Maksimovem škornju” у Словенији

Снажна и дивна прича о међуљудским односима у породици

Током вишедневног боравка у Словенији, у селу Планини код Постојне, у коме се одвија радња романа за децу „Змај у Максимовој чизми“, Љиљана Дугалић је била у прилици да промовише оба издања овог романа, на српском и на словеначком језику. Тема сва три остварена сусрета била је инспирација, а Љиљана је говорила о томе шта је њу инспирисало да испише овај романчић који је, као што наши читаоци знају, у сарадњи са Жупаном Постојне господином Игором Марентичем, објављен на словеначком.

Књижевница вешто комбинује реалност и свет фантастике

Први сусрет и промоција издања на српском одржан је у суботу 16. маја у просторијама Удружења „Никола Тесла” у Постојни. Топло дочекана од наших људи који живе у овом градићу, уз промоцију књиге тон књижевној вечери дали су и присутни који су говорили о својим инспирацијама, а најчешћа инспирација за њих јесте боравак у пределима порекла, у Србији или некој другој некадашњој републици бивше заједничке државе.

У понедељак, 18. маја, организованa је промоција издања на словеначком и сусрет са стотинак деце нижих разреда у Основној школи „Антон Глобочник” у Постојни. Књижевница је младу публику подсетила да воде које извиру у Словенији и уливају се једна у другу. Уница у Љубљаницу а Љубљаница у Саву и да те воде стижу до Београда, па ако руком прођу кроз воду, да знају да ће те воде стићи у Београд до ње. Разговор с Љиљаном Дугалић водила је и преводила Мила Тица, ученица завршног разреда, припремивши адекватне слајдове Планине, река у Словенији и Србији и Београда, уз репродуковање илустрација из књиге.

Контраст између племените намере детета и његових могућности

Трећи сусрет догодио се наредног дана у сеоској школи у Планини, школи у којој деца похађају наставу нижих разреда. Остваривиши топлу интеракцију, деца су с пажњом пратила промоцију словеначког издања, у преводу „Zmaj vo Maksimovem škornju”, на насловној страни и у илустрацијама препознавши лик свога школског друга Максима, који и јесте био инспирација Љиљани да напише овај љупки романчић за децу, а илустраторки Слободанки Боби Тодоровић да илуструје одељке на толико упечатљив начин, да су деца желела нешто више да сазнају и о њој и њеном раду на књизи.

Уз упућен позив да их поново посети, растали су се од књижевнице очекујући је с неким новим издањем за децу.