Изабрана дела Дејана Медаковића поводом стогодишњице рођења

Сто година од рођења академика Дејана Медаковића

Издавачка кућа Прометеј у последње две деценије објавила је 39 Медаковићевих књига, а од 2008. додељује награду са његовим именом за најбоље дело које негује дуго памћење. Поводом обележавања стогодишњице рођења Прометеј ће током 2022. и 2023. године објавити изабрана дела Дејана Медаковића.

Дејан Медаковић рођен је у Загребу 7. јула 1922. године. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима 1941. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је на групи за историју уметности 1949. године. У Српској академији наука Медаковић је 1954. одбранио докторску тезу Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Одмах после одбрањене дисертације 1954. изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности.

Доцент истог факултета постао је 1957, 1962. изабран је за ванредног професора, а 1967. за редовног професора. На Филозофском факултету вршио је разне дужности: био је управник Одељења, председник Савета, представник Факултета у Универзитетском савету, а у школској 1971/72. и 1972/73. години био је и декан ове установе.

Академик Дејан Медаковић је 31. децембра 1982. године по својој молби отишао у пензију, иако је могао да служи још пет година. За дописног члана САНУ изабран је 27. априла 1972. године, 7. маја 1981. изабран је за редовног члана САНУ, а 11. фебруара 1999. за председника САНУ. Од 1981. до 1985. био је секретар Одељења историјских наука САНУ, а 1985. изабран је за генералног секретара САНУ, а ту дужност вршио је до 1994. године. Године 1995. изабран је за редовног члана Европске академије наука у Салцбургу, а 2001. изабран је за редовног члана научног друштва Leibniz-Sozietät у Берлину. У три мандата биран је за председника Скупштине Вукове задужбине.

Награде и признања

Године 1981. добио је „Просветину” награду за књижевност, историју и филозофију, а 1987. аустријску награду „Anton Gindely-Preiss”. Следе: Седмојулска награда Србије (1989), Хердерова награда (1990), Октобарска награда Београда за Ефемерис и (1990), награда за животно дело Задужбине „Јаков Игњатовић”. Године 1994. добио је изванредни Златни беочуг Београда и Народне библиотеке за најчитанију књигу у Србији. Одликован је од Светог архијерејског синода Орденом св. Саве I степена, Великим крстом за заслуге Савезне Републике Немачке и Крстом Републике Аустрије „Litteris et artibus”. Од председника Републике Мађарске добио је Златну медаљу. Од председника Републике Југославије, Орден Вука Ст. Караџића, I степена. a oд митрополита загребачког Орден Катарине гроф. Цељске I степена.

Наслови у припреми

2022

• ЕФЕМЕРИС I-V
• ДАНИ, СЕЋАЊА I-VIII
• БАРОК КОД СРБА
• ПУТЕВИ СРПСКОГ БАРОКА
• ИСТРАЖИВАЧИ СРПСКИХ СТАРИНА
• ТРАГОМ СРПСКОГ БАРОКА
• СРПСКА УМЕТНОСТ У XVIII И XIX ВЕКУ
• ОТКРИВАЊЕ ХИЛАНДАРА

2023

• СВЕТА ГОРА ФРУШКОГОРСКА
• ИЗАБРАНЕ СРПСКЕ ТЕМЕ I-IV
• СРБИ У БЕЧУ
• СРБИ У ЗАГРЕБУ
• ДУНАВ – РЕКА ЈЕДИНСТВА ЕВРОПЕ
• КОСОВСКИ БОЈ У ЛИКОВНИМ УМЕТНОСТИМА
• ИНТЕРВЈУИ
• ПРИЧЕ И ПЕСМЕ

Књиге ће излазити из штампе сукцесивно, током 2022. и 2023. године.