In memoriam: Добривоје Саздић

С тугом смо примили вест да је 24. августа у Параћину преминуо Добривоје Саздић, писац и наш дугогодишњи пријатељ, са којим нас је поред сарадње повезивала и блискост што се годинама градила око књига, разговора и заједничког разумевања Србије и њеног трајања.

Добривоје је потекао из старе, угледне српске породице која је умела да сачува своје корене, достојанство и породично памћење и у тешким временима после Другог светског рата, када је нова власт мењала не само друштвени поредак него и читав један систем вредности. Управо из тог дубоког породичног памћења израстао је и његов књижевни свет.

Почев од „Доба победника”, па преко „Књиге о стрицу”, „Квалитета игре” и „Пете књиге”, све до последње књиге, „Чувара снова”, Саздић је, заправо, исписивао једну велику сагу о исконској Србији. То је Србија породице и предака, куће и имања, части и задате речи; Србија у којој се памти ко смо, од кога смо и шта су они пре нас морали да поднесу да бисмо ми трајали. Његови јунаци су умели да понесу живот, несрећу, неправду и промену времена, а да не изгубе свест о себи и својима.

Зато су његове књиге истовремено породична хроника и сведочанство о свету који пред нашим очима нестаје. Саздић га није идеализовао, али му је остао дубоко одан. Писао је из уверења да човек без памћења о прецима остаје без једног дела себе.

За Прометеј Добривоје Саздић није био само један од сасрадника. Био је пријатељ и један од оних аутора чији рукописи временом постану део историје саме издавачке куће. Сада знамо, остају његове књиге, остаје прича о једној породици и једној Србији. А његов последњи наслов, „Чувари снова“, сада као да добија неко друго значење.

Добривоје, хвала ти на књигама, поверењу и пријатељству.

Зоран Колунџија