Добитница награде „Ђорђе Јовановић” за 2023/2024. годину Славица Гароња

У уторак, 15. октобра 2024. године одржана је свечана додела Награде „Ђорђе Јовановић” у просторијама истоименог огранка Библиотеке града Београда.

Стручни жири je радио у саставу: Јелена Младеновић, (председник жирија), и чланови жирија: Слађана Илић и Борис Булатовић.
На завршној седници одржаној 02. октобра 2024. године у библиотеци „Ђорђе Јовановић“, Жири је једногласно одлучио да Награду „Ђорђе Јовановић“ за 2023/2024. годину додели књизи Од црвенокосе богиње до слепих певачица чија је ауторка Славица Гароња.

Приликом добијања награде Славица Гароња обратила се речима:

„Награда „Ђорђе Јовановић“ већ деценијама слови као једна од најстаријих и најугледнијих награда за књижевну критику и уопште, науку о књижевности. У њеном импресивном континуитету од 1967. године до данас, наилазимо на назначајнија имена наше културе, чије су књиге представљале и представљају окосницу развоја књижевно-критичке мисли у српској књижевности, одржавајући оно што у нашем данашњем друштву нарочито недостаје – систематичност, квалитет и континуитет. Ова награда чини тај часни изузетак у томе, и ја се надам да ће тако и остати.
И сам поглед на импресиван низ имена добитника награде „Ђорђе Јовановић“, од којих су ми неки били професори (Миодраг Поповић, Иво Тартаља), или велики учитељи у оном трајном, духовном смислу (Петар Џаџић, Новица Петковић, Михиз, Владета Јеротић), а много више савременици, или респективна имена о којима сам и сама писала (Љубомир Симовић, Миодраг Павловић, Хатиџа Крњевић, Светлана Велмар-Јанковић, Љиљана Пешикан Љуштановић), чини да се осећам заиста почаствовано у овом часном низу, где је, ако сам добро видела, тек девет жена до сада понело ово одличје – почев од Милице Николић, пре више од пола века, преко Хатиџе Крњевић и Светлане Велмар-Јанковић, до Снежане Самарџије, Јасмине Лукић, Адријане Марчетић, Душице Потић, Љиљане Пешикан Љуштановић и прошлогодишње добитнице, колегинице Јелене Младеновић. Тим више – част је већа.”

Беседу Славице Гароње у целости можете прочитати овде.

У Образложењу жирија се наводи да:

„монографија Славице Гароње, као анторополошка, културолошка, историјска и књига која примарно припада науци о књижевности, прати историју цивилизације кроз идеју матријархата, указујући на присуство женског начела на свим нивоима – од материјалног, преко симболичког, па све до женског ауторства како у усменој тако и у писаној традицији савременијег доба. Иако је један број текстова објављен у периодици, већи део истраживања урађен је баш за потребе књиге Од црвенокосе богиње до слепих певачица: Трагом матријархата на Балкану и „женског начела” у српској народној песми, што само употпуњује Гароњино континуирано бављење овом проблематиком, на више нивоа и у дужем временском раздобљу, а већ је резултирао обимном ауторкином библиографијом у овој области.
Важно место ревитализације и реафирмације женског начела у Гароњиној књизи постигнуто је и скретањем пажње на жене као ауторке у српској усменој поезији, односно на тзв. слепе певачице, чији је допринос свеукупном репертоару епског народног песништва био занемарен чак и од самог познатог нам сакупљача.  Више је откривен њихов стваралачки него приватни лик, те је тако указано на идејно-стилска усмерења њиховог певања. Регистар слепих певачица у којем су Слепа Степанија, Слепица из Гргуреваца, Слепа Живана, Слепа Јелена-Јеца, указује на наше прве жене књижевнице након средњег века, односно прве ауторке које су стварале на народном језику.
Једна историја књижевности и културе, алтернативна колико је женски принцип у конституисању погледа на свет опонентан мушком, иако не иде линијом прокламованог феминистичког ангажмана, много доприноси репозиционирању не само женског стваралаштва, већ и женског погледа на битна хуманистичка питања.” – др Јелена Младеновић

Образложење Жирија у целости можете причитати овде.