Настанак језика
Дневници сеоба: записи о новосадским породицама – представљање породице Карлаварис
У пратећем програму изложбе Дневници сеоба: записи о новосадским породицама, кроз разговор са члановима породице и гостима биће представљена историја породице Карлаварис. Представљање се одржава у уторак, 22. фебруара, у 18 сати у галрији Прометеј (Светозара Милетића 16, Нови Сад).
У програму учествују:
господин Ивица Лукановић, некадашњи градоначелник Каства
проф. др Иван Карлаварис
др Гордана Петковић
Зоран Колунџија
проф. др Иван Карлаварис
др Гордана Петковић
Зоран Колунџија
Улаз је слободан.
Најстарији сачувани подаци о овој породици италијанског порекла говоре да је потекла из Удина (на северу данашње Италије), одакле се, крајем 17. века, разгранала – један њен део преселио се у Венецију, а други је наставио живот у Истри.
Пут дела породице Карлаварис из Каства у Истри, после нешто више од два века, настављен је ка Војводини, односно Новом Саду, након Првог светског рата и припајања ових области Италији. И новосадску породицу карактеришу две гране – једну је представљао Вјекослав, који се доселио1927, другу Иван који се прво настанио у Перлезу (1919), а после Другог светског рата је дошао у Нови Сад.
Вјекослав Карлаварис (Кастав, 1887 – Ријека, 1974) био је банкар и управитељ Градске штедионице у Новом Саду. Школовао се у свом родном месту, у Пазину и на Економској високој школи у Бечу. Радио је као банкарски чиновник у Трсту и Ријеци, где је био директор Јадранске банке. После рата је био управитељ опатијске филијале Америчке банке из Трста. У браку са Новосађанком Маријом Могин, са којом се венчао у новосадској Саборној цркви, а живео у Опатији, добио је тројицу синова – Војислава, Радивоја и Ђорђа. Године 1927. породица је одлучила да се пресели у Нови Сад, где је Вјекослав основао Градску штедионицу и био њен први управник. Између два рата био је ангажован у друштвеном животу Новог Сада. Пензионисан је 1947, када се са породицом вратио у Опатију. Његов син Радивој се, међутим, вратио три године касније у Нови Сад и засновао породицу. Његови потомци и данас живе у овом граду.
Уметничка грана породице била је прво оријентисана на Банат. Иван Карлаварис био је учитељ и директор школе у Перлезу. У браку са Евом Фишер добио је троје деце: Павицу удату Мразовић (1923–2003), чувену професорку и лингвисткињу, Богомила (1924–2010), угледног професора Академије ликовних уметности и сликара, и Марију. У Нови Сад се са породицом доселио по завршетку Другог светског рата. Његови унуци, Иван, фотограф и професор фотографије, и Драган, професор ликовног и сликар, који су наследили уметнички дар, и данас живе у Новом Саду
