Зашто је Основни наватл (астечко) – српски речник прави избор

Иду празници, а Ви имате драгу особу која уместо зиме воли топле и егзотичне крајеве? И увек је спремна на нешто ново и необично? Онда је Основни наватл (астечко) – српски речник са граматиком прави избор (којим можете почастити и себе, наравно)!

Шта је наватл?

Шта је наватл и ко се њиме бави? „Наватл је један од преко 60 аутохтоних језика Мексика, који се сачувао све до данас. Процене су да га говори преко милион и по људи, припадника етничке групе Нава.“ Због миграција наватл се говори и у САД. Аутор овог навтл-српског речника је Игор Секе, родом Новосађанин, који живи и ради у Мексику, где се бави проучавањем, промоцијом и заштитом староседелачких култура.

 

И даље се питате зашто би наватл некоме био интересантан? Рецимо, зато што наше речи чоколада, какао и којот, као део интернационалног вокабулара, потичу баш из наватла.
Овај језик и култура древног Астечког царства (које су чинили три града-народа-државе, у којима је опет било различитих племена) битни су и за оне које привлачи савремени Мексико. Тако сам назив Мексико потиче из наватла и највероватније значи ‘Место са Месецом у свом центру’, а вероватно представља опис лагуне у којој се током ноћи одсликавао месец.

Шта спаја, а шта раздваја древни и савремени Мексико

Речи које су дошле из древног наватла, а задржале се у данашњем Мексику су речи којима се именују различита јела, зачини и пића: пулке, мескал, моле, епасоте, амарант… Има још много тога што повезује древни и савремени Мексико. Тонанцин (‘наша мајчица’ или ‘ наша поштована мајка’) главни је женски религијско-филозофски принцип у целом прехиспанском Мексику.

Након шпанског освајања назив Тонанцин се почео користити и за Девицу Марију, а на брду Тепејак Шпанци су уништили светилиште Тонанцин и саградили базилику посвећену Марији Гвадалупе, чиме је дошло до својеврсног синкретизма старе религије и католицизма. Астеци су градили теокалије (теотл-‘свето’, ‘божанско’, ‘енергија’) пирамидалне грађевине, на чијем се врху налазио храм. Теокали у месту Ћолула (на наватлу Chollan) био је једна од највећих пирамидалних грађевина на свету са по 400 метара у основи са сваке стране.

 

Ако Вам све ово не делује довољно примамљиво, важно је нагласити да – према речима самог аутора: „Циљ овог речника јесте да се читалац сусретне са једним специфичним начином размишљања, осећања и схватања света у којем живимо“.

Кренимо од тога да се у наватлу иста именица (cuecuenotl) користи да би означила и понос и ароганцију. Наиме, понос и хвалисање су сматрани арогантним док је скромност значила врлину. Затим, глагол cohua (купити) има корен у речима cohuatl (близанац) и cohuauotl (заједница). Већ само значење речи које творе глагол ‘купити’ указује на то да се користио више у смислу размене, јер пре доласка Шпанаца није постојала монетарна економија. Тако реч за злато (coztic teocuitlauo) у буквалном преводу значи ‘жути племенити метал’, јер је злато као метал боје Сунца имало само религијску вредност.

Трагом оваквог схватања и реч pia, коју ми данас преводимо као ‘имати’, било би прикладније превести као ‘чувати’ у смислу бити одговоран за некога или нешто. Али у племенским заједницама ово никако није значило да је неко или нешто у власништву чувара. Још један пример разлике у односу на западноевропско поимање света могао би бити глагол mati, који се преводи и као ‘знати’ и као ‘ осећати’. Уочљиво је да у друштву које није базирано на рационалном, не постоји подела на рационално знати и ирационално, а тиме рекли бисмо и мање вредно, осећати. С тим у вези, треба поменути реч tlahquilo (hqui). Овај појам је означавао особу, мушкарца или (што нам се чини посебно значајно) жену, која је била специјалиста за цртање, писање, сликање, али и филозофију. Морала је добро познавати све аспекте и односе унутар друштва: социјалне, економске, политичке, религијске, географске… Помоћу цртежа записивала их је у књиге које називамо кодексима.

Све ово и још много тога сазнаће онај ко само прочита књигу Игора Секеа Основни наватл(астечко српски) речник са граматиком. Онај ко пак пожели да учи наватл, допринеће очувању једног језика који нестаје.

На самом крају додајмо и то да поклањањем ове књиге драгој особи или себи дајете допринос обележавању јубиларних 75 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Мексика.