Свет Перциних песама јесте свет око нас

Спремни су на све како би контролисали

Како полако и стрпљиво будете склапали мозаик слушајући или читајући збирку Космина Перце Успаванка за моју генерацију, пред собом ћете угледати свет који постоји око вас.
То је свет пун људи који мисле само на себе. Односно, они ни не мисле, не (са)осећају, немају никакву идеју, визију будућности, површни су и због тога спремни на све. Спреми су да лажу, буду лицемерни, да отимају под маском да то чине за туђе добро, спемни су на презир и агресију, спремни су да изазивају страх и безнађе – спремни су на све како би потчинили и контролисали. Спремни су на све како би контролисали и тако били сигурни у свој опстанак. А све им је олакшано чињеницом да у овом свету дигиталних технологија и доступности свега и свачега, више не постоји јасна граница између добра и зла. Више не постоји јасна граница између доброг и лошег, што је још горе од самог лошег, од самог зла. Све постаје апсурдно, али то апсурдно се не види као нешто лоше, већ као нешто што се прихвата. Све је дозвољено. Све је дозвољено, и то у име оригиналности, која не преза ни од бестидности. А ни песници више нису оригинални. И они иду само за лајковима.

Звучи познато? Е, да…

Излаз увек постоји: у љубави и још пoнечему

Али није све тако црно. Млади песник види излаз из овог лудила у коме се нашао свет, свет који је пун градова, сиромаштва, јаловости, насилне смрти, ратова и људи који мисле да свет почиње и завршава се њима. Таквом свету и човеку који живи у том свету Перца (који ствара на трагу британског и америчког песника Т. С. Елиота) поручује да мора постојати љубав. Али та љубав мора бити како идеализована тако истовремено спремна за свакодневни живот, који уме да буде и тривијалан. Зато се Песма о лепоти завршава речима:

…твоја лепота је једнако стварна
као асфалт, као болест, као сунце
,,,
…А твоја је лепота магла
и ваздух и облак кроз које ће се све
преживети.Твоја лепота је да без тебе а ни после тебе
не може се живети.

Користећи иронију, песник Космин Перца збирком Успаванка за моју генерацију – чије су песме подељене на Љубавне и Ратне – жели да пробуди читаоца да преузме одговорност и пружи отпор како околини тако и сопственим лошим странама. Јасно и недвосмислено то чини песмом Да би га могао дати:

Најдубљи твој мрак, највећи страх, ту је,
Не дај се.
Најдубљи твој мрак, највећи страх,
Твоје ће га дете носити.
Покушај да се не препустиш случају
У најдубљем твом мраку, у највећем страху,
Бори се некако.
Најдубљи твој мрак, највећи страх,
Ионако ће те променити.

Покушај да не полудиш пред својим дететом,
Покушај да задржиш све добро,
Покушај да још мало задржиш душе што ти је остало,
Покушај да не поправљаш, него да градиш,
Покушај да будеш ок.
Покушај да се смириш,
Покушај, не да живиш, да се претвараш да живиш,
али да више не рањаваш,
Покушај да више не удараш,
Покушај да се претвараш да можеш да живиш а да више не удараш.
Покушај да се опоравиш некако,
Покушај да се постараш за свој живот,
Покушај да створиш себи живот, можда изађе на површину.
Не повређуј више! Не прави више деце!
Покушај да продреш дубоко у унутрашњост.
Негде је грешка коју више не можеш уклонити,
Али можеш нешто да разумеш. Можда можеш да предвидиш.
Можда, не себе, не себе, али њих од себе, још можеш спасти.
Покушај да схватиш да већ треба некако наћи решење.
Покушај да више не мислиш да до сада
Да живот је пепео
И све што си могао да изгубиш се изгубило.
Покушај да видиш и да схватиш да имаш још много тога да изгубиш
Заједничко, али живот је вртлог,
Више се не ради само о теби,
Живот долази и након онога што остане од тебе.
Покушај да се средиш, покушај да се смириш,
Покушај да поново видиш шта је добро
Само то може смирити једног лудака.
Покушај да узмогнеш да себи опростиш.
Најлакша рима је рима из ој,
Покушај ти, животе мој,
Најдубљи твој мрак, највећи страх,
Твоје ће га дете носити.
Покушај да нађеш мир.
Да би га могао дати.
Да би га могао
Да.

 

Аутор текста: Јелена Загорац