Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

Проналазак Атханатика – одломак

Проналазак Атханатика, Владан Десница

У умјетности уколико то није пуко упражњавање даних умјетничких précedé-а и механичко испуњавање даних формалних оквира – човјек ни иначе никад право не зна гђе ће и на што ће свршити. Код фантастичног романа та је опасност двоструко већа. Та, што је у ствари умјетност? Јесте ли се икада озбиљно то запитали? „Естетика – наука о љепом”, „иживљавање човјекове урођене естетске потребе”, „уљепшавање практичне свакидашњице”?

Таман. Мој господине, умјетност није ништа друго него процес којим, упркос нашим званичним „мишљењима” и „увјерењима” уз нос нашим декларираним „истинама” сами себе откривамо да заправо мислимо и вјерујемо нешто сасвим друго, из дна нас ископавамо неке дубље, у ткиво нашег психофизичког организма заривене и од нас самих неслућене истине. И то је, упамтите, једини пут и начин којим се те истине уопће могу открити. Можете да их назовете нашим истинама-паразитима, истинама-уљезима, ако хоћете. Али то неће бити тачно: у ствари, уљези су оне друге „истине”, оне које у нас улазе путем наше свијести и уз неминовну царинску и полицијску контролу наших свјесних опређељења и наших вољних интервенција. Тако долазимо до парадоксалног закључка да је у нама доиста „чиста мисао” само оно што је у нас ушло тим „нечистим” лимфним путем, тим алогичним и непојмљивим каналом. Можда је то један основни закон људске психе: и иначе, прошверцоване истине у нашем тајанственом бићу имају увијек извјесну предност пред легално увезеним, пред оним које се могу набавити у свакој јавној и овлаштеној продаваоници истине. Као да баш њихова прошверцаност пружа веће јамство за њихову аутентичност. Разумљиво. Кад би државе стале да корумпирају легуру своје монете, не би било нимало чудно ако би кривотворена монета улијевала више повјерења него законита.

Умјетност је, драги мој, један узбудљив потхват духа, једна пасионантна игра самооткривања, пуна скривачица и заскочица, бусија и препада; и у тој игри, као у полицијском роману, до посљедње странице не зна се ко је заправо убица, и нисмо ли можда убице ми сами.

Као праобразац нека вам послужи прича о Едипу, вјероватно први, а свакако најузбудљивији криминални роман, у коме истражитељ током читаве истраге с несмиљеном бескомпромисношћу, с неком чудном упорном страшћу трага за злочинцем – да би на концу положио руку на своје властито раме… То је умјетност.

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.