Пролећне препоруке: Прочитајте ових 6 наслова

 

Наш тим је припремио шест кратких приказа књига које можете да прочитате овог пролећа. Међу њима су своје место пронашли и један нобеловац и једна дебитанткиња која се опробала у магијском реализму… 

Желели смо да одаберемо наслове међу којима ће свако пронаћи бар једну књигу која ће обележети пролећне дане и коју ће радо препоручити. Надамо се да смо у томе и успели.

„Дефиниција среће“, Катрин Кисе

Паралелне приче Кларисе и Ев – два наизглед неспојива животописа постају опште сведочанство о положају жене, о ономе шта суштински значи светом ходати као жена; приповедају о пореклу, трансгенерацијском наслеђу и неминовно – тежњи да се ухвати срећа: само делић, тек један фрагмент или пак, континуитет благог али постојаног осећаја среће.

О јунакињама које је приказала, ауторка Катрин Кисе је изјавила:

„Обе јунакиње желе да освоје слободу и срећу. Ева је традиционална и тражи стабилност, али јој увек нешто недостаје. Клариса живи као авантуриста, али је спутана размишљањима и страховима о томе да ће увек остати сама. Ипак, у себи увек налази снагу да опет почне изнова. Увек желим да прикажем две стране – рањивост и снагу као двоструки приступ срећи, овог пута кроз приказ две жене.“

„Корнелије“, Беата Балогова

Ауторка Беата Балогова желела је да забележи и сачува приче своје породице, као и да ове приче не остану само у кругу породице, већ да их препозна што шири круг људи.

Највећи део прича одвија се у 20. веку: присутна су оба рата, описани су комунистички тоталитаризам и депортација мађарског становништва. Ипак, ови догађаји су ту само да би подржали приказ породичне историје која је у средишту дела Корнелије. 

Кључне жене у овој књизи су удовице које се нису преудале након смрти мужева. Живеле су саме, бориле су се, нису се жалиле, подизале су децу и унуке… Остале су да живе у свом селу, где су уживале изузетно поштовање. Симбол ове породице је име Корнелија – морала је постојати по једна у свакој генерацији. Знале су да не могу пренети своје презиме, али су биле истрајне у намери да свој идентитет сачувају кроз ово име које су дале прворођеној ћерки, као симбол снаге и мудрости.

Завири у главно место окупљања – Госпин Јабуковац и сазнај зашто су се у њему окупили вештице, чудаци, духови предака и многи други.

„Још једанпут за Тукидида“, Петер Хандке

Oво дело објавили смо 2018. године, непосредно пре него што је Хандке добио Нобелову награду. У самом средишту су поново путовања, a грчки историчар Tукидид је одабран као пишчев узор.

Да су ове приче фотографије, оне би настале у Мароку. Да су ове приче слике, вјероватно би спадале под импресионизам. Како овај писац поседује невероватан свет у себи!, поделила је утиске читатељка Ана.

„Мала филозoфија о птицама“, Елиза Русо, Филип Ж. Дибоа

Aко сте уморни од књига са поглављима која се никако не завршавају и страницама којима се не зна број, онда вам у правом тренутку препоручујемо књигу „Мала филозофија о птицама“.

Ове 22 кратке и једноставне животне лекције позивају нас да поново разбудимо своје природно, али уснуло биће.

Ако би ова књига могла да сама пренесе своју поруку рекла би: „Застанимо, успоримо темпо убрзане свакодневице и саслушајмо поруке које до нас стижу из птичјег света. Посматрање света који нас окружује, пажљиво ослушкивање природе и њених мудрости, ствари су које као човечанство морамо да савладамо.“

„Загрљај ветрова“, Елен Дорион

Ако често размишљате о отуђености међу људима, свеприсутној самоћи или љубавним везама и узроцима њихових прекида, ова препорука је с разлогом нашла пут до вас.

Ово дело личи на роман по писању у прози, по причици која се налази у другом плану слике. Исто тако, може се говорити и о огледу по медитацији, истраживању, трагању књижевнице за одговорима о љубавним везама и о њиховим раскидима. Везе се окончавају или смрћу или одласком.

На првим страницама ауторка је записала:

То осећање да смо повезани са свиме, схваћено као једна од многобројних димензија коју бисмо могли назвати квантном енергијом, јесте Љубав. То моћно стваралачко језгро јесте на неки начин носилац тајанствености света, тајне јединства. Оно је њен гласник. Све што знамо је узалудно, ако не знамо да волимо.

„Јуда са дворишне стране“, Жуан д’Утрмон

О овом делу највише ћете сазнати ако прочитате његов одломак. Тема и стил писања ће у вама одмах пробудити или жељу да што пре наставите да читате или ћете истом брзином схватити да вам не прија.

Изразито лирично, духовито и на тренутке потресно дело, одвући ће нас у центар Едена, међу биљке, животиње и најбитније – људе. Протагониста ове романсиране биографије пред читаоца ставља сву лакоћу и тежину живота у Едену, рајском врту усред једног белгијског града.

Већ самим именом аутор поставља немерљиву иронију – звати се Јуда и живети у Едену са дубоким уверењем да му је отац нико други до Бог. Однос Јуде и Свевишњег исписује странице једне нове  свете књиге, дубоко личне и људске, исцртавајући нове заповести.