Јаша Томић о албанским злочинима у Старој Србији

Извештаји о арнаутским злочинима у листу Застава

Јаша Томић обасипао је Заставу својим извештајима и текстовима из Старе Србије и Македоније. Такође, писало се и о злочинима Арнаута над српским цивилима широм Метохије. У више наставака излази текст под насловом Турско-арнаутска зверства. У тескту се писало о начинима и методама злочина над српским становништвом у Старој Србији током читавог низа година. Посебно се наглашавало да није било елементарне безбедности и сигурности и да српски живот није вредео сувише. „У по дана као и по ноћи, напасти, убити човека – то није ништа, то је свеједно”.

Од 1906. до 1912. званични подаци говоре о 349 људи. Међутим, с разлогом се сматра да је тај број био много већи. Заштита власти фактички није постојала, а убиства се дешавају често и по шумама и њивама и јавним местима. Било је чак случајева да се убије домаћин на дан крсне славе, док су отимање девојака и жена биле свакодневица. Не ретко су на мети били српски ђаци, а између Берана и Новог Пазара њих двојица су убијени. Забележено је у наведеном периоду 299 случајева крађе – имовине, личних и црквених предмета, па чак и скрнављење гробних места. Исто тако подменуто је 63 пожара и 150 других насиља различите врсте од батинања до присилног исељавања.

Насиље над женама

Посебан вид притиска било је насиље над женама. Насиље су вршили турски војници и локални наоружани Албанци после чега је често следила насилана исламизација/албанизација. Отмице и уцењивања виђенијих Срба (71 случај), били су мера која је требало да додатно појача страх становништва и помогне исељавање. Радикали су се и раније у више наврата освртали на катастрофално стање Срба у Старој Србији. Јаша Томић је писао о томе да се у периоду 1878–1900. иселило 70.000 српских душа, а више од 400 је убијено. Он је тврдио да се било која трзавица у Османском царству мора завршити правим погромом Срба. „Арнаути се буне, а раја трпи … шта је у Старој Србији за то нико нема ни речи! Европа нема свог интереса.”

Пророчке речи Јаше Томића

Јаша Томић се и овај пут критичким духом, полемички и провокативно огласио са више политичких чланака управо око српске трагедије у Старој Србији која је била на помолу. Он је сматрао да се тзв. Арнаутско питање у државној политици Србије и Црне Горе мора брзо решавати. У супротном, оно ће бити кочница да се крене напред. Србија и Црна Гора ће у будућности управо на питању арнаутског и аграрног питања показивати своју културну и животну снагу у односу на османску управу, сматрао је вођа радикала.

Он је тврдио да Арнаути теже анархији, безвлашћу, нераду и да живе од оружја и пљачке. Напомињао је да Срби често морају да се на разне начине бране од арнаутског насиља, а да су на удару посебно женска деца. Арнаути су пружали сваки отпор Турској да пацификује и уреди Косовски вилајет. Путева и школа фактички нема, а школе које су сазидане су на крају запалили, била је истинита констатација Томића. Он је наглашавао да је приликом ослобађања Старе Србије, србијанска и црногорска војска поступала човечно према цивилном становништву, и истиче однос краља Николе као модел који треба да функционише и у наредном времену.

Предлози за решавање Арнаутског питања

Ипак, Томић је био свестан да ће се ово питање врло тешко решити. Прави начин за сагледавање овог проблема Томић је видео у стварању услова да се мирно и боље живи, јер је сиротиња и српска и арнаутска велика, па је стога важно убедити Албанце да ако плаћају порез – плаћају себи, да ако се отварају школе и праве путеви то иде њима у прилог. „Полако и кроз неколико нараштаја и Арнаути ће постати другачији.”

Он је тврдио да се Србија и Црна Гора одричу свега и да их потискују како Арнаути, тако и Бугари, и да се српске државе не смеју погађати са шовинистима. Томић је тада пророчки закључио да је Српство у Старој Србији на умору.

У овом конкретном случају решавања тзв. Арнаутског питања Томићеве процене када су у питању Србија и Црна Гора биле су више него валидне.

Текст преузет из књиге „Јаша Томић“ Дејана Микавице и Горана Васина.