Гејр Гуликсен: Жудња навире кад се најмање надамо

Жудња надире кад се најмање надамо – случајни сусрети могу имати изненађујуће последице. Управо се ово десило у новом роману Гејра Гуликсена „Види нас сад“

Интервју за портал Norway 2019 поводом гостовања Норвешке на Сајму књига у Франкфурту од 25. јануара 2019.

У роману се упознајемо са Хансом Касајордетом, који је, у тренутку у ком упознаје Харијет Акре, у браку са Ингун. Између Ханса и Харијет аутоматски се јавља анимозитет, али упркос непријатељским осећањима, међу њима се развија снажна привлачност. Овај сусрет имаће далекосежне последице, не само за Ханса и Харијет, већ и за њихове партнере, децу, колеге и људе којима су окружени.

Гејр Гуликсен рођен је 1963. године и од његовог дебија 1986. објављивао је поезију, есеје, драме, романе и књиге за децу.

Један од његових последњих романа „Прича једног брака“ био је номинован за Награду норвешке критике и Књижевну награду норвешког Већа (Critics’ Prize and the Literature Prize of the Nordic Council.)

Гуликсен није само писац, већ и високо цењени члан света издаваштва. Као уредник у Forlaget Oktober уређивао је неколико дела најистакнутијих норвешких аутора, укључујући и Карла Увеа Кнаусгора.

Гуликсен сада највише времена проводи у писању сопствених дела и барем три пута недељно одлази у читаоницу Универзитета у Ослу, како би писао док његов најмлађи син Август спава у колицима поред њега.

Да ли је име добио по Хамсуновом Августу?

Стриндберговом – насмејао се Гуликсен.

Објаснио нам је да очекује и девојчицу што ће бити последње од укупно петоро деце из три везе, рангирајући их од 26 година па до девојчице која има 0. Петоро деце, каже Гуликсен, вероватно ће бити довољно.

Нећемо питати аутора колико је сопственог искуства уткао у роман Види нас сад, али неоспорно је да се роман бави питањем брака и веза. Његова претходна књига, Прича једног брака, пратила је једном заљубљени пар, преко преваре до коначног краха везе, а овогодишњи роман је такође о жудњи и раздвојености. Харијет и Ханс се срећу и упркос својој иницијалној међусобној нетрпељивости, заљубљују се једно у друго.

„Од како сам се 2009. године почео озбиљно бавити писањем романа, писао сам о – интимним везама и односима. Међутим, овог пута покушао сам да у тему укључим и посао и просфесионализам. Претпостављам да и у овом роману оно интимно прелива као прљава вода из мочваре, али ми је драго што ће читаоци моћи видети и људе на послу. Такође, мислим да је ова књига много смешнија у односу на остале. Уколико ово није случај, значи да сам омануо, јер суштински ово јесте комедија“, рекао је Гуликсен

Да ли би читаоци требало да се смеју?

„Мени лично највише прија она врста хумора и смеха који вам се заглави у грлу – волим кад хумор учини да се осетите непријатно, да буде помало узнемиравајући и глупо. Али, у сваком случају, ја сам се забављао док сам писао књигу, па се надам да ће бити једнако забавна за читање.“

Пратимо ликове и кроз њихов пословни живот. Чини се да је лако карикирати некога ко је саветник за ПР.

„У роману имамо два оваква саветника. Међутим, није ми била намера да карикирам професију као такву, напротив, циљ ми је био да пишем о људима који су у контакту са различитим друштвеним слојевима и професијама. Тражио сам паралелу између полицијског криминалистичког инспектора и саветника за односе с јавношћу, да покажем како ни они не седе цео дан у канцеларији за компјутером, већ се крећу кроз нову средњу друштвену класу на начин који ми је био потребан.

Између осталих, у роману имамо и лик филмског продуцента, времешног политичара и бирократе. Сви они су на кључним позицијама унутар политике и друштва, али оно што их покреће јесу фасцинираност, привлачност и фантазија.“

Гуликсенов издавач Aschehoug пише: „Овај роман је концентрација снажних емоција, комедије и непријатних ситуација, али и серија љубавних прича. Истражује колико се снажно људи везују једни за друге – колико лако изгубимо себе у неком, и колико је тешко пронаћи пут назад у себе.“

Гуликсенов претходни роман Прича једног брака већ је увелико објављена на неколико језика, укључујући и издање на немачком језику заказано за пролеће 2019. – таман на време за Сајам књига у Франкфурту, на ком ће Норвешка бити почасни гост и приказати неколико својих аутора и дела.

„Мој роман је свакако по распореду требало да изађе тада, била Норвешка почасни гост или не, овако ће бити само још већа конкуренција.  Али, за Норвешку и норвешке писце ово је одлична прилика да у Франкфурту добију додатни публицитет“, каже Гуликсен. Објаснио је да су се права за Види нас сад већ продала Данској и Шведској.

 

Гејр Гуликсен се дуго бавио књигама – са 22 године објавио је свој првенац, а са 30 је постао уредник. Последњих десет година задржава своју позицију са флексибилним радним временом у издавачкој кући Forlaget Oktober.

„То ми веома одговара“, каже он. „Не бих могао да замислим да сам и истовремено и уредник и писац са пуним радним временом. Можда би било добро, и јесте било неко време, али мислим да то сада никако не би била добра идеја. Ужасава ме идеја да будем скучен и лимитиран, па се држим подаље од књижевних кругова и догађаја колико год могу. Добро је по мене што имам децу различитих година – људи са децом просто воде интимније животе. Добро је бити одговоран за друге, имати некога за кога ћеш се бринути. То вас чини рањивима – што је у директној супротности са гордошћу и досадом. Одлично је за писање.

Шта издавач, отац неколико мале деце и писац чита у слободно време?

„Готово све време читам Алис Манро, како на норвешком тако и на енглеском, затим Филипа Рота и Рејчел Каск.“

Неке крими романе?

„Читам их повремено. Стално сам у потрази за добрим криминалистичким романима, али их је веома тешко пронаћи. Најбољи из тог жанра је заправо Шекспир.“, каже Гејр Гуликсен.

Извор: norway2019.com

25. јануар 2019.