Божић-Бата

Да ли знате зашто доброг старца са белом радом зовемо Божић-Бата?

О зимским празницима пре Другог светског рата деци су доносила поклоне и веселила их два добра старца – Свети Никола (за Никољдан) и Божић-Бата (за Божић). После тога рата, скоро до наших дана, долазио је званично само један – Деда Мраз. Али, времена се мењају и они су се поново вратили у наше домове – носећи, поред дечијих поклона, и једно занимљиво питање за одрасле. Зашто се тај добри старац са дугом седом брадом, како га деца замишљају зове управо тако – Бата.

У нашем језику, према великом шестотомном Речнику Матице српске, бата (или бато) је „1. назив од мила за брата, девера, мушко деtе: ређе за оца“, 2. (само у петом падежу, вокативу) – „као узречица (често са заменицом „мој“) друг, пријатељ“, „3. одважан, храбар човек, делија, ђида“.

Ниједно од ових значења не може се везати за Божић-Бату. Чак ни оно „отац“, јер је то значење, како је већ речено, толико ретко да је тешко претпоставити да би се односило управо на Божић.

Истина, у неким европским језицима Божић-Бата назива се Отац Божић (француски pere Noel) или Тата Божић (талијански Babbo Natale). Изгледа да је име Божић-Бата настало у нас на особен и веома занимљив начин. Професор Новосадског универзитета и историчар књижевности др Божидар Ковачек претпоставља, сасвим основано, да је име Бата (у вези Божић-Бата) постало од глагола бaтати (са значењем: „ лупати “, „ ударати “). На први поглед та је претпоставка чудна и невероватна.

Јер, какве везе може имати Божић-Бата са глаголом лупати или ударати !? Ипак, веза постоји. У збирци Српске народне пјесме Вук Стефановић Караџић забележио је, поред многих других, и три божићне песме. Једна од те три песме гласи овако:

Божић, Божић бата

На обоја врата,

Носи “ киту злата „

Да позлати врата

и обоја побоја.

У свим варијантама ове песме имамо глагол бaтати у контексту који упућује на значење „ударати“, „лупати“ и сл.: Божић штапом бaта (тј. удара лупа, куца) на обоја врата.