Годишњица рођења Петра Кочића

Петар Кочић

(Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877 – Београд, 27. август 1916)

У ропству се родих, у ропству, живјех и у ропству, вајме, умријех.

Петар Кочић је био српски књижевник и политичар. Историчари књижевности га сматрају једним од првих писаца модерне у српској књижевности. Политичким залагањем се нарочито истакао у Босни и Херцеговини, супротстављајући се властима Аустроугарске. Више пута је због својих текстова и политичког рада био хапшен, што је утицало на његово здравље. У Бањој Луци је покренуо издавање часописа Отаџбина. Пред почетак Првог светског рата, Петар Кочић се одселио у Београд, где је након две године преминуо. Оставио је књижевна дела и из епике, лирике и драме. Она важе за аутентичан приказ српског народа, његовог родољубља, традиције, борбе против окупатора. Користећи сатиру, Кочић је настојао да што јасније приближи правила која важе у друштву.

У наредом тексту можете прочитати одабране одломке из књиге Кочић и Принцип који ближе показују на који начин се Кочић политички борио у Босни и Херцеговини, земљи у којој се српски народ деценијама борио против аустругарског режима.

Критика аустријске управе у Босни

„Између осталих важних ствари којима наша политичка власт располаже, дотаћи ћу се једне која је врло важна, могу рећи најважнија, одношаја између кметова и ага. Досада’шњи одношаји између кметова и ага су постали несносни, нарочито по кметове. Законских одредаба нема никаквих, а оно нешто наредаба у том погледу што је издано, све је сакато, нејасно, непотпуно и слабо, да је уопће страхота и помислити како се могло до данас издржати. Није потребно, јер је већини познато, нема ни практичке вриједности, хисторијски проматрати развој овога питања… […] Молим вас, господо, да закључите да барем влада нема кметова, него да се ти кметови отпишу, да се ти људи ослободе. Толико сам имао примијетити што се тиче владиних кметова, кад ми не дозвољавате говорити о другим кметовима. Тиме завршујем свој говор.ˮ

Аграрно питање

„Појавиће се црни врани и гаврани и гулиће кожу и са кмета и са аге. Не само да ће се појединци ради личних користи упуштати у овај посао него ће се упуштати и читаве групе. Већ сад имам у рукама писмених доказа да се по овој предложеној основи неће рјешавати кметовски одношаји по драговољном споразуму, по правичности, праведности и једнакости, него из посебних партијских и политичких интереса. То је једна заиста страшна ствар, од које морају страховати истински пријатељи свих кметова, без разлике вјере и нације.ˮ

О језику

„Послије 33 године аустријске владавине, наш је језик тако пострадао да би се могло рећи мирне душе, да се данас у Босни и Херцеговини, земљама матерама нашег књижевног језика, најнечистије и најнеправилније пише и говори у редовима наше интелигенције. […] Једино школе учиниће да се оснажимо, да се подигнемо, па да не само одолимо најезди туђинаца, већ и да љепшу своју будућност заснујемо.ˮ

Извор: Срби у Хабзбуршкој монархији – знамените личности 1526 – 1918. – Дејан Микавица

Кочић и Принцип – Дејан Микавица, Горан Васин

Фотографија: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B