Годишњица рођења Саве Текелије

Сава Текелија

(Арад, 28. август 1761 – Пешта, 21. септембар 1842)

Порекло

Сава Текелија био је један од најзначајнијих представника српског становништва у Хабзбуршкој монархији. Био је први Србин доктор права, председник Матице српске, оснивач Текелијанума и добротвор. Рођен је од оца Јована Текелије и мајке Марте Ненадовић. Јован Поповић Текелија, Савин деда, имао је изузетну војничку каријеру, а нарочито се истакао у бици код Сенте 1697. године.

Образовање

Сава Текелија је завршио студије права у Пешти, где је стекао и звање доктора наука са темом Правна дисертација о узроку и циљу постојања државе 1786. године. Ово дело је значајно из више научних аспеката, а посебно из угла филозофије. Тиме се Сава Текелија уписао у ред најобразованијих Срба у XVIII веку. У Хабзбуршкој монархији се истакао и као један од водећих српских политичара. Био је посланик на сабору у Темишвару, посланик на Угарском сабору, као и секретар Угарске дворске канцеларије за послове православних.

Задужбинарство

Рад Матице српске током XVIII века, не може се замислити без вођства Саве Текелије. Био је доживотни председник најзначајније српске институције културе од 1838. године. Доброчинство Саве Текелије огледа се у оснивању Текелијанума 1838. године, интерната за сиромашне српске ђаке и студенте у Пешти. Био је познавалац страних језика као што су француски, итлаијански, енглески, руски, грчки, шпански, латински и немачки. Написао је и Автобиографију Саве Текелије коју је објавио Летопис Матице српске.

Текелијина политичка делатност

„Српску националну политику је током свог живота настојао да осмисли у општем интересу народа који је на репрезентативан и достојанствен начин представљао, али традиционалну привилегијалну пречанску идеологију, која је подразумевала, између осталог, одржавање мађарског антагонизма и неповерења према Србима, настојао је да унеколико превазиђе узимајући у обзир заједничке интересе два народа, мађарског и српског, а националне и државотворне циљеве србијанских Срба сматрао је остварљивим у контексту заједничких настојања свих представника и првака Срба у обе царевине да се постигне ослобођење и државно уједињење на простору на који је српски народ полагао природно и историјско право.ˮ

Културни препород

„Текелија издваја незнање као основни узрок свих невоља и зала, а затим наглашава да је дужност сваког појединца да ради у складу са својим могућостима и потенцијалима на умањењу општег незнања, глупости и сујеверја. А знање је могуће стећи управо савладавањем корисних наука за шта су неопходна материјална средства која би морала да обезбеди заједница формирањем јавних фондација. Већ од тада било је јасно да Текелија осмишљава национално-образовни препород свог народа и да као други елитни представници популарног просветитељства ову патриотску дужност схвата као општекористан посао, с разлогом се позивајући на нешто што би се могло разумети пре свега као љубав према отаџбини и нацији, али и као дужност сваког човека да допринесе бољитку и срећи свог ближњег.ˮ

Извор: Срби у Хабзбуршкој монархији – знамените личности 1526 – 1918. – Дејан Микавица

Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. – књига прва – Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Горан Васин, Ненад Нинковић

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0