Годишњица смрти Климента Охридског

Не одбијај намерника који ти долази него га прими у дом сећајући се да је и Господ Исус ради тебе био Бескућник. (Мт. 25, 35)

Свети Климент Охридски био је општесловенски књижевник и један од ученика Ћирила и Методија. Био је сапутник Свете Браће у Венецију и Рим где је рукоположен за свештеника. Рођен је око 840. године „европској Мизији“ (негде у Македонији) како пише у његовом малом животопису Димитрије Хоматијан.
Уз брата Наума радио је, пре свега, на утврђивању хришћанске вере и морала. Народ су неуморно поучавали вредностима породичног живота, описмењавали га, ширили знање, искорењавали суровост и многобоштво. Велику је пажњу посвећивао хришћанском гостопримству и тежио је да словенски народ научи истом.
Добивши од бугарског цара Бориса I дозволу, Климент у Охриду 886. године оснива прву књижевну школу међу Словенима, која се често називала и први словенски универзитет. Кроз њу је прошло приближно 3.500 ученика и Климент их слао међу народ као свештинике и ђаконе. Св. Климент је много писао, већином кратке и јасне поуке о светитељима и о добром хришћанском животу. Састављао је проповеди да их говоре још неуки свештеници. Бринуо се и за благостање народа у коме је живео: поручивао је из Византије племените воћке и садио их, да покаже колико је боље оплемењено воће од дивљег и вером просвећен човек од непросвећеног.
Иако је средиште његовог просветитељског рада био Охрид (где је основао манастир посвећен Св. Пантелејмону), није стално боравио у њему. Ширење хришћанске културе и писмености водили су га како ка северу у Рашку тако и на северозапад ка српском приморју.

Његово име се везује за дораду ћирилице и прилагођавању азбуке на словенске фонеме.

Преминуо је 27. јула 916. године у Охриду.