У сећање на Светога Саву

Рођен у време када је Стефан Немања већ увелико поставио темеље српске државе, 1175. године, а уз два старија брата, Растко Немањић је израстао у наочитог и бистрог младог човека. Живео је у засебној кући са пратњом и васпитачима, где су га посећивали вршњаци са којима се дружио. За разлику од остале владарске и властеоске деце политика и државни послови га нису интересовали, већ се још у младом добу предао верском заносу.

Савини биографи, Доментијан и Теодосије веле да је принц Растко добио од оца Хумску земљу на управу као петнаестогодишњак, а да је у седамнаестој години живота отишао на Свету Гору. Растко „од младости своје не предаде се ни ка једној слави од земаљских, но само молитвом и постом” – „приону Господу”, о чему нам казује Доментијан: „Разумеде да је овај живот пролазан, метежан и пустошан и да брзо ишчезава”.

текст преузет из књиге Немањићи – биографија, Лука Мичета

У историји Православне Цркве има више светитеља који су  названи именом просветитеља – ГРЧКИ. Такви су  Свети Георгије – просветитељ Велике Јерменије; Света Нина – просветитељка Грузије; Свети Фрументије – просветитељ Абисиније; Света Браћа Кирило и Методије – просветитељи Словена. Међу ове светитеље долази и наш Свети Сава, с правом назван први српски Просветитељ и Учитељ. Тако су Светог Саву назвали не само у Стихири свим српским светитељима, спеваној доста касније у Војводини, него, од самог почетка, и први његови писци Доментијан и Теодосије, и у Житијима а и у његовој Служби.

Свети Сава је отишао из Србије у Свету Гору. Света Гора је управо учинила Светог Саву да буде прави и истински просветитељ. А познато је да је баш Света Гора била главни носилац источноправославног исихазма и супротстављања западном менталитету, западној схоластици и њеној просвећености. Света Гора је имала дубоке корене и почетке на Синају, у Јерусалиму, у Цариграду, у источној теологији и духовности, и она је достојно продужила и продужавала вековну православну традицију светоотачког опита и богословско-духовног исксутва и просвећености. И ето ту, на тим изворима просвећености, научио се и напојио се Свети Сава, а постао Светитељ и Просветитељ.

епископ Атанасије Јевтић

УЈЕДИНИТЕЉ

„Архиепископ свесрпске и поморске земље, преподобни и богоносни наставник Сава је за живота уједињавап, а после смрти светим својим моћима верне и неверне исцељивао, браћу своју трију вероисповесто приближавао и за главне сведоке свога мучеништва одређивао.”

Он је спаљен јер је излечио „неког бесом мученог Турчина”.

Наши владари, велможе, ктитори, архијереји, парохијани – подигли су широм света стотине православних храмова. То је оно најлепше што је остало иза наших отаца, то је можда једино што ће остати после нас.

Али спомен-храм Светог Саве на Врачару прва је јединствена, саборна, једнодушна задужбина читавог српског народа, свеколиких Срба, свих и свуда по свету. Ту општу кућу, тај храм храмова – ономе који је поставио најдоњи камен нашег постојања и под њим положио тапију наше духовности, запечаћену печатом са четири слова – подижемо саборном вољом, о свом трошку, на оној земљи Христом нам дарованој.

Матија Бећковић

ПУТЕМ СВЕТОГ САВЕ

Растко Немањић

Штапом дотаче небо

Па нам се врати

Пред њим на путу

Камење се у тврде

Векове сложи

Из тих давнина

Одгонетамо себе

По анђелима

Савиним трагом

Препознајмо време

Наших предака

Лепотом речи

Отвара нам изворе

Чисте љубави

 

Драган Жигић

 

текст преузет из: Светосавска поетска ризница, приређивач Дејан Томић