Годишњица рођења Луј Франше д’Епереa

Француски генерал, Луј Франше д’Епере рођен је у Мостаганему 25. маја 1856. године. Био је маршал Француске и почасни војвода српске војске. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, закључен уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена је Србија.

Д’Епере је веома ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату.

Наставивши очевим стопама, Франше д’Епере се уписао на француску војну академију у Сан-Сиру коју је завршио као 6. у рангу одабравши, у складу са породичном традицијом, да служи као потпоручник у 1. пуку колонијалне пешадије стационираном у граду Алжиру. У капетана је унапређен 1885, у пуковника 1903, бригадног генерала 1908, дивизијског генерала 1912, а за маршала Француске 1921. године.

Д’Епере је припадао Афричкој армији, што је био синоним за француске официре који су своју каријеру највећим делом провели у колонијалним трупама. Ову групу официра је одликовала самосталност у доношењу одлука, искуство у сложеним дипломатским ситуацијама, способност да делају у међународном окружењу, склоност ка рату у покрету, то јест све оне особине које су биле неопходне да би се могло командовати тако разнородним трупама које су биле окупљене на Солунском фронту. Бројна Д’Епереова путовања сведочила су о обиму интересовања, спремности да се упознају туђа и другачија искуства и, пре свега, способности да се она тумаче и оцењују без предубеђења, што му је и омогућило да повери српској војсци кључну улогу у пробоју Солунског фронта.

Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања на свету?
То су сељаци, скоро сви, то су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви,
то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива.