fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

15. септембар | Пробој Солунског фронта у Првом светском рату

15. септембар

Пробој Солунског фронта у Првом светском рату

На брдовитом Балкану

Балкан је кроз историју био примамљив свим великим силама, упркос својој брдовитости. Његова историја динамична је као и сам пејзаж овог простора. Није лоше запитати се зашто баш Балкан и чиме су то велике војне силе биле толико опчињене, па су се толико пута непозване обреле на овим нашим просторима?

Гледано у контексту Великог рата (а ни у каснијим периодима бурне балканске историје није било много другачије), осим што представља својеврсни мост између Европе и Азије, на Балкану су се укрштали интереси домаћих владајућих буржоазија и великих империјалистичких држава – немачки империјализам са његовом вечитом пангерманском идеологијом, удружиће се са посебним интересима Аустроугарске који се огледају у гушењу јужнословенског национално-ослободилачког покрета, како би сачували државни интегритет и проширили утицај у источном Средоземљу. Њима се прикључује и италијанска буржоазија, која жели да сачува своју доминацију на Балкану. Заједно, ове три силе чине Тројни савез (Централне силе).

С друге стране, формираће се савез познат као Тројна антанта који је спојио (сваку из својих разлога) три велике земље – Русију, Француску, и Велику Британију, којој се прикључује и Србија. Судар оваквих сила произвешће катастрофу данас познату као Велики рат.

Србија на два фронта

Већ самим географским положајем Србија је била укључена у Велики рат, бирајући савез Антанте ком се и прикључује улазећи не само у Велики рат, већ и у једну тактичку и политичку игру. Стога је осим на једном фронту, Србија ратовала и на оном деликатнијем који се тицао политичких потеза и контрапотеза, а за које се највеће заслуге приписују се Николи Пашићу. Циљ је био ослобођење од Аустроугара, како просторно тако и идентитетом, стварајући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Знајући који су улози, Србија, иако мала, показала се као војна сила достојна дивљења, чак и од стране непријатеља. Становништво у Србији и Црној Гори, константно је пружало масовни отпор непријатељу, а те устаничке борбе знатно су утицале на сукобе који су били вођени на фронту.

 

 

Након Крфа дође Солун

Након опоравка на Крфу, српски војници пребачени су на Солунски форнт, већ 1916. године када су се суочили са Бугарима. Епска борба „прса у прса“ на Кајмакчалану, уз огромне жртве, резултирала је освајањем Битоља. А онда – затишје. Проблеми на осталим фронтовима уз снажно мишљење Енглеза о Солунском фронту као споредном ратишту довешће до ратне тишине која ће трајати све до 15. септембра 1918. године.

Српском војском, подељеном у две армије (прва на челу са Петром Бојовићем, док је другом командовао Степа Степановић) главнокомандујћи био је маршал Луј Франше д’Епере. У зору 15. септембра друга српска армија кренуће у јуриш, свим снагама, још једном прса у прса, бајонет на бајонет, бележећи страхоте и губитке, али и улазећи у историју као најчаснији војници. Борба српских војника остаје забележена као вредна дивљења, те о ставу, части и поштењу српског војника данас остају бројни записи. Тако рецимо о нашој војсци Џавид-паша, турски заповедник Битоља, у телеграму упућеном Цариграду јавља:

„Српски војник је непобедив. Не можемо ништа против Срба. Српски сељак је без порока, нежан и великодушан. Српски војник стално односи победу зато што је финији и интелигентнији, дисциплинован и високог морала.”

„Српска војска прва је и најславнија војска у Европи. После борбе која је трајала свега пола часа, Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони били су потпуно збрисани ужасном српском ватром”, гласиле су речи мађарског маршала Јозефа Хабзбуршког.

 


Сведочанство из прве руке о пробоју Солунског фронта

Као трајно сведочанство о пробоју Солунског фронта остали су и записи француског маршала, почасног српског војводе Луј Франше д’Епереа. У својим мемоарима и дневничким записима он је до детаља забележио догађања са фронта:

14.септембар – Од Дојрана до Битоља почиње артиљеријска припрема, свуда истог интензитета да би оставио непријатеља у недоумици.

15.септембар – У 5,30 почиње напад 122.  пешадијске дивизије, 17. колонијалне дивизије и Шумадијске дивизије. Око 19 часова у напад прелазе и дивизије из другог ешалона и Прве српске армије. У 21 час батаљон 148. пука на лево од 122. дивизије освојио је Сокол.

Командант Маринковић, мој агент за везу са Србима, који је са много стреса био стално на телефону, ми тријумфално саопштава ову вест.

16.септембар – 5 сати. Напад 1.српске армије подржан с лева од 11. колонијалне дивизије се добро развија. 11 сати Југословенска дивизија је дефинитивно загосподарила масивом Козјака, док Тимочка дивизија напредује према Тополцу.

17.септембар – У 6 сати крећем за Глогот. Добра амбуланта код Гривице. Видео Приноа чија дивизија је реконструсиана.

Морам да изађем из аута и идем пешке јер је стаза врло уска и оптерећена француском брдском артиљеријом која иде напред да би се придружила српским јединицама на првој линији фронта. Терен је врло тежак. Прошло је тринаест часова, морам да кренем назад. У пролазу марширајући видим поред стазе леш једног јадног сенегалца који је ту пао, заборављен.

Увече се враћам у Солун пошто сам видео Степановића који ће кренути напред. Мора што пре да стигне до Градског ослањајући се десно на Анселма да би што пре прекинуо железничку линију дуж Вардара и зауставио све возове који иду том пругом. Остављам му 17. колонијалну дивизију али узимам у општу резерву моју стару 122. дивизију. Од јутрос се врши пребацивање тешке артиљерије до Битоља где је ускладиштена муниција и припремљени спискови мета.

18.септембар – Према утврђеном плану што би рекли Немци, почео је јутрос енглеско-грчки напад. Први резултати су осредњи: идем да видим Милна у његовом командном мест и у пролазу ручам код сестара у Кукушу. Затичем Милна врло мирног али незадовољног.

На левом крилу потпун неуспех критске дивизије. Као што сам се плашио, ноћни марш је лоше вођен и када је свануло грчке јединице су се нашле на отвореном терену. На левом крилу почетак је добар, поготову код Серске дивизије, која већ има неколико стотина заробљеника. Добар поглед на терен из Милновог командног места, који као добар Енглез жели да настави и сутра почне поново. У сваком случају по мом мишљењу предвиђени циљ је постигнут: 1. бугарска армија је заустављена.

У Солуну добре вести од Срба и Анселма који напредују. На Струми, Грци су ухватили немачке заробљенике који припадају новој дивизији која је стигла из Румуније. Возом враћам у Солун моју 122. пеш.див. као општу резерву. Почиње да бива мање топло.

19.септембар – Грчко-британски напади поново су пропали. Друга пук Зуава, којим је лоше командовано, не успева да се направи пробој и губи се у метежу битке . Издајем наређење Милну да не инсистира. 1. бугарска армија је везана за свој делу фронта, то је довољно.

20.септембар – Напредак се наставља. 11 колонијална дивизија напредује лево од Срба. Адесидес, Балугџић долазе да ми честитају. Увече Срби улазе у Кавадарце, који је наша 122. дивизија напустила 1915.

21.септембар – Лепо време. Идем да видим дивизију Сер која се добро борила без великог резултата. Трећ пешадијски пук је изгубио 1200 људи од 3000, а Немци су, да би нашли оправдање за дебакл, тврдили да су Бугари попустили без отпора.

22.септембар – Врло топло, олујно. Југословенска дивизија је стигла до Вардара. Заробили су су 3 локомотиве, 145 вагона, 2 топа на монтирана на вагонима. Бугари уступају пред Енглезима.

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.