22. фебруар

Светозар Милетић
(Мошорин, 22. фебруар 1826 — Вршац, 4. фебруар 1901)

Светозар Милетић је рођен као најстарији од седморо деце, у сиромашној породици. Отац Симеон – Сима, чизмар, порекло води од Милете Завишића из Костајнице, а мајка Теодосија Тода Тодора, рођена Рајић, потиче из Баваништа.
Bио је адвокат, политичар и градоначелник Новог Сада. Милетић је био један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској друге половине XIX века. Био је председник Дружине за уједињење и ослобођење Србије са седиштем на Цетињу, а тада му је најближи сарадник на Цетињу Александар Сандић.

И један Србин ако остане – он је народ.

Основну школу похађао је у родном месту , oбразовање је наставио у батаљонском средишту у Тителу, у немачкој школи. Отац га је одвео у Нови Сад да га упише на неки занат, али када су свратили код познаника земљака, десио се преокрет. Под утицајем адвоката Арона Малетина, уместо на занат, сина уписује у Српску православну велику гимназију у Новом Саду.
Године 1844. се уписује на Евангелистички лицеј у Пожуну (Братислава) где се укључује у рад српске ђачке дружине, која броји 40 чланова и која делује под утицајем свесловенских идеја. Они издају часопис Српски соко, у коме Милетић објављује своје прве књижевне и политичке текстове. Занесен панславизмом под утицајем Људевита Штура, свом имену додаје име Свеслав.
Године 1848. прелази на студије у Пешту одакле се услед грађанских револуција и оптужби да је велеиздајник враћа у Шајкаш. Студије пак наставља у Бечу, наредне 1849. године које завршава 1854. године. У Бачку се враћа 1856. године, где је 24. јануара положио адвокактски испит. У Новом Саду је 1856/1857. године отворио адвокатску канцеларију у Дунавској улици.

Треба препорођења – ако желимо да народ наш будућност има.

Дана 20. марта 1861. године Светозар Милетић постаје градоначелник Новог Сада, као најмлађи у историји града. Као градоначелник, Милетић проглашава српски језик званичним, укида немачку реалку, а залаже се за подизање здања Градске куће у српском делу Новог Сада. Иако је имао апсолутну подршку Магистрата, угарска влада га суспендује са овог места.
Био је почасни члан Матице српске од 1861. године док 1866. године покреће као власник и издавач политичке новине Застава.

Имамо народ од природе бистар, крепак, доста окретани предузетан тврд у вери, постојан у народности, поносан са именом својим.

Под његовим руководством настаје Српска народна слободоумна странка 1869. године. Милетић је посланик и на угарском и на хрватском сабору, један је од организатора прве скупштине Уједињене омладине српске – прве свесрпске политичке организације, а касније ће се ангажовати и на оснивању Дружине за ослобођење и уједињење српско. Од маја 1867. поново је на челу новосадског Магистрата. Биран је неколико пута за народног посланика у Угарском сабору: 1865 .(заступао Бечејски срез); 1869, 1872, 1875. (трипут Башаидски срез) и 1881. године (заступао Шајкашку). Активан је дуго у сазивима Српског црквено-народног сабора у Карловцима: 1864. (заступао Кулпин); 1868. (Нови Сад); 1869. (Бечеј и Оточац); 1872. (Нови Сад); 1875. (Шајкашка) и 1881. године (Нови Сад).

Преселио се 1896. године код сина, Славка Милетића „практичног” лекара у Вршцу, где је мирно провео последње године живота. Умро је у Вршцу, 4. фебруара 1901. године у 75. години живота, а сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду.

У Новом Саду на Тргу слободе, испред Градске куће, 1939. године откривен споменик Светозару Милетићу, рад Ивана Мештровића, који представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Такође, улица у Новом Саду нови име Светозара Милетића.
У Ковачици у гимназијском парку, постављен је 1923. године споменик Светозару Милетићу.
У Вршцу се такође налази споменик подигнут Светозару Милетићу.

Извори: Светозар Милетић, Дејан Микавица
www.wikipedia.org