Годишњица рођења Ђорђа Роша

Ђорђе Рош

(Београд, 20. август 1896 – Неа Рода, 3. март 1977)

„Ратник. Пилот. Колекционар. Бизнисмен. Полиглота. Дипломата. Верник. Мецена. Почасни конзул. Добротвор и дародавац српске цркве. Спортиста, дипломата и ратни херој.ˮ

Одрастање и војнички позив

Ђорђе Рош је рођен у Београду 1896. године. Његов отац Себастијан Рош био је угледни београдски инжењер и предузетник, једно време државни саветник за градњу и лични пријатељ Николе Пашића. Пред Први светски рат, Ђорђе је постао питомац Ниже војне академије. Учествовао је у Првом светском рату, а за време Церске битке постао је инвалид.

Овај догађај описује Станислав Краков на следећи начин:

„[…] Рош је примио остатке једне чете да их као последњи њен командир поведе у јуриш. Запали у унакрсну ватру аустријских митраљеза његови војници су безмало сви изгинули или рањени, њему је један метак смрскао десну руку више зглавака, тако да је требала да буде ампутирана. Када су га пренели у београдску болницу, амерички добровољни лекар, др Рајан повезао му је смрскане кости златном жицом и спасао му руку, која је ипак остала 10 цм краћа.ˮ

Међуратни период

У међуратном периоду заједно са братом Душаном је основао фирму Експорт-импорт Рош. Склопио је брак са Остом из Норвешке са којом је имао три ћерке и сина. 1927. године је постављен за генералног почасног конзула Норвешке. Браћа Рош су Вазнесењској цркви 1931. године поклонили звоно, а у периоду од 1935. до 1939. године Ђорђе Рош је финансирао обнављање српског манастира Грачаница.

Други светски рат и емиграција

Када је извршен пуч у Београду 27. марта 1941. године, Ђорђе Рош је ангажован од стране армијског генерала Душана Симовића и генерала Боривоја Мирковића. Пред почетак окупације, Ђорђе је био послат у Загреб, али се убрзо вратио у Београд. 1944. године заједно са породицом напушта Југославију. 1949. године се обрео са осталим југословенским имигрантима у Буенос Аиресу. Након пада Перонове владе, вратио се у Европу.

О Светој Гори

„Хиландар мора да се обнови, уз Божју помоћ сви ћемо да се упрегнемо.ˮ

Током шездесетих година све чешће са супругом борави у Грчкој радећи на пројекту – Обнова Хиландара.

„Оче како би ти желео да умреш?ˮ

„Желео бих да умрем напрасно, на стени Егејског мора, лицем ка Светој Гори.ˮ

Ђорђе Рош је сахрањен у порти манастира Хиландара у марту 1977. године, као једини који није носио монашку ризу.

Извор: Господин Рош, Душан Крстић

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%A0%D0%BE%D1%88