Поезија неандерталаца
10. мај
Спаљивање моштију Светог Саве
ПЕПЕО СВЕТОГ САВЕ
Алекса Шантић
Спалише на Врачару
Светог Саву,
Предадоше огњу, жару,
Српску славу.
У пеп’о се створи тјело
Светитеља; –
Намршти се Србу чело
С јада веља.
Проплака му, у сред горе
Бјела вила,
А тамо му свјетле зоре
Сломи крила…
Бич подиже на њ судбина
Тешких јада, –
Моћ му паде, с њим тавнина,
Мрак завлада.
Сузу просу и уздану
Из дубине…
Сунце, срећа њему пану
Са висине…
Ал гле чуда! – Божја сила:
Вихор слети,
Па подиже Свеца мила
Пеп’о свети.
Подиже га на крилима
У висину,
Па га лако крајевима
Српским вину.
А пеп'о је Србу сваком
Срцу пао,
До данас га с вјером јаком
Одржао!
Крепио га, будио му
Врелу наду,
Тјешио га у горкому
Своме јаду.
Кад му небо поста тавно
С мраком гори:
Он га диже, да се славно
С мраком бори!
Да разбије тмину клету
Што га таре,
Да угледа зору свету
Славе старе!
Да му опет домовина
Срећом пјева,
Да га опет са висине
Сунце згр'јева.
Па хвала ти, ој пепелу
Српске славе.
Па хвала ти, ој пепелу
Светог Саве!
Србин ће те поштовати
Докле живи!
У души те његовати
Соко сиви!
Са тобом ће ув'јек снажно
Гинут’, мр'јети!
И журит' се он одважно
Својој мети!
Присуство моштију светитеља Саве у Србији имало је црквено-религиозни и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ниједна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као светитељ Сава, почев од његовог времена до данашњих дана. Култ овога српског светитеља окупљао је све јужнословенске народе, а посебно православне Србе; његовом гробу долазили су на поклоњење и римокатолици и муслимани.
Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква обележава дан спаљивања моштију Светог Саве. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. Извршилац овог пашиног наређења био је Ахмед бег Окузи. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од Османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“. Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране. На овакав начин, Синан-паша је само појачао славу и утицај српског просветитеља.
Коришћена литература: Светосавска поетска ризница, Немањићи – биографија
