10. април 1957. године

Латинска Америка – склониште ратних злочинаца

У последњим месецима Другог светског рата и годинама које су уследиле, на хиљаде ратних злочинаца потражило је склониште ван европског континента. Аргентина је постала место спаса не само за нацистичке, већ и представнике усташког режима. За њих су се конфликти са југословенском владом настављали из емиграције. Оснивана су удружења која су имала за циљ подстицање сукоба, а многе усташе су активно учестовале у функционисању Перонове владе. За Павелића је живот у Аргентини био продуктиван јер је био ангажован као Перонов саветник за безбедност, све до државног удара и одласка у Шпанију.

Ко је био Благоје Јововић?

„Благоје Јововић је своје мишљење и политички став обзнанио док је живео у Аргентини, а то је: отворено противљење комунизму, лику Тита и његовој политици. […] Живео је у Аргентини, свом другом дому, показујући снажне демократске и либералне идеале, без афинитета према комунистичким прописима, према државном власништву над производним средствима, а још мање афинитета имао је према Титовој једнопартијској власти.ˮ

Планирање и извршење атентата

„Није више било одлагања, и то је Милу и рекао. Било је јасно да ће се десити шта мора да се деси. Била је то последња прилика коју су имали да засене прославу 16. годишњице од оснивања НДХ. […] До улице Мермоз остало је још само 100 метара. Ово је била једина прилика коју је имао. Још више је убрзао кораке, а Павелић који је скоро ходао, чуо га је. […] био је сатеран у ћошак. Павелић је из свег гласа викао, вређајући српску и комунистичку мајку особи која га је пратила, а која му се све више приближавала трчећим кораком. […] Пиштољ је из џепа извадио десном, а не левом руком, јер је Благоје био дешњак, а не леворук. Са те удаљености испалио му је два пуцња у леђа, од којих му се један зарио у кичму, а други с десне стране кључне кости. […] Прошле су му кроз мисли речи свештеника Радојице Поповића, када му је рекао да га убије као човека, достојанствено. Тада је закључио да је боље да га остави на самрти, да свет види где се налазила вучја јазбина, што је аргентинска влада годинама оповргавала.ˮ

Извор: Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини 1. део – Марија Јововић

Благоје Јововић: српски херој у вучјој јазбини 2. део – Марија Јововић

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%9B#%D0%A0%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%B8_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B