Владимир Умељић

Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологије, историје и теологије завршио је у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује у области историје, филозофије језика, социјалне психологије, политикологије, теологије (објављује на српском, немачком и енглеском језику). Утемељивач језичко-филозофске теорије дифиниционизма, први пут представљене научној јавности 2006. есејом „Ethik und Definitionsmacht” („Етика и власт над дефиницијама”), у немачком научном часопису „Kultursoziologie I/2006, Leipzig”. Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Himmelsthur, Берлин).

Име климе (шифра: „Орашац“)
Београдске приче о сањању и живљењу живота Циклус прича о Београђанима и Београду, „Име климе“, овим се по први пут појављује као интегрална целина пред [...]
Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома
Полазећи од научно-историјске основе, Умељић је анализирао феномен геноцида мултидисциплинарно. Језичко-филозофска теорија дефиниционизма је теоријски оквир, а у циљу осветљавања овог комплексног феномена он користи [...]
Истина у свету релативизма и нихилизма или Како се влада људима
„Тријада ’језик-свест-стварност’ је путоказ и пут ка спознавању бића, које јесте ако апсолутна истина јесте и које није, ако апсолутна истина није; јер стварност јесте [...]
Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941–1945)
Ова књига даје наду да истина не може остати скривена „Прочитавши ово дело, не бисмо могли да кажемо ком ’жанру’ припада, с обзиром на то [...]
Вучји месец изнад куће Чарнојевића
Шта симболизује вучји месец изнад куће Чарнојевића? Љубав, комедија, интрига и – трагедија. Историјско дело увијено у књижевне хаљине. Награда „Јанко Веселиновић“ за најбољи историјски [...]
Окцидентално-европска културолошка традиција, велики геноциди у Европи средином и балкански ратови крајем 20. века
Чиме су обележени балкански ратови крајем 20. века? Какви су велики генициди почињени? Каква је окцидентално-европска културолошка традиција? Први део ове студије бави се односом [...]