Виктор Кине

Виктор Кине (Женева 1887 − Лејсин, 1919), доктор медицине, хуманиста, публициста и добровољац у Србији 1913. и 1914/1915 године. Рођен је у породици немачког порекла која се доселила у Швајцарску. Отац Емануел правник и дипломирани професор француског језика, новинар и уредник „Журнал де Женев“, мајка Берта, рођена Шуц.

Целокупно образовање од основног до високог сте­као је у Женеви. Дипломирао је 1911. и потом се усавршавао у хирургији и инфектологији. У лицеју је друговао са принчевима Ђорђем и Александром Карађорђевићем. 1913. је на позив Регента Александра дошао у Србију у време избијања колере, радио је у нишкој војној болници и примењивао алуминијумску глину (каолин) у њеном лечењу спустивши смртност на 2%. Има индиција да је боравио и у Ваљеву.

1914. године по избијању рата долази у септембру поново у Србију са својом младом супругом Бертом Расен, пијанисткињом која је завршила и курс за милосрдне сестре Црвеног крста, водећи екипу од шест младих лекара различитих националности, три жене и три мушкарца. У недостатку докумената није јасно да ли је он са супругом боравио у Ваљеву до његовог пада у аустријске руке у новембру, или је од почетка био у Нишу где се већ налазило троје лекара из његове екипе, док је остакак (три доктора) био послат у Пирот.

Сахрањен је у Женеви о државном трошку, а ковчег који је био прекривен српском државном заставом носили су српски студенти. Нажалост, касније је заборављен и како је био без порода његови посмртни остаци су измештени из гроба и похрањени у заједничкој гробници.

У своме кратком животу написао је неколико дела која се односе на Србију и њену историју:

1. Македонија и бугарске претензије 
2. Бугари – аутопортрет једног народа
3. Они који игноришу мученике (Југословени и рат)
4. Болус алба (Каолин) у лечењу колере.