Валентин Матић

Валентин Матић рођен је 15. фебруара 1969. године у Београду. У Котору је завршио средњу поморску школу (наутички смер), катедру на которској Југооцеанији и апсолвирао на Вишој поморској школи. Поручник је дуге пловидбе.

Од новембра 1991. живи у Холандији. Објавио је четири књиге поезије: „Клацкалица” (1996); „У туђини” (1998, награда академије Иво Андрић – Глиговић); „Хватач прошлости” (2016) и „Како сам полудео и друге љубави”, (2020), као и три романа: „Златни учитељ” (2018); „Максимилијан” (2021) и „Смрт је увек тако близу” (2022).

Члан је Удружења књижевника Србије од 1999. године.

Она не зна да ја знам
Збирка песама написана жени љубавници Ово је књига песама написана жени љубавници. Не жени мајци, жени сестри или жени пријатељу већ пре свега жени љубавници. [...]
Златни учитељ
„Roman Valentina Matića je zahvalno štivo za nekoliko neovdašnjih generacija čitalaca (mladi između 25. i 52. ili koja godina pre ili posle toga!) koje su [...]
Песме из егзила
Песме из егзила – редефинисање термина Остао сам без домовине, Огрнуо плашт безвременски, Свугде помало постојао јесам А нигде заиста стигао нисам, Цео свет је [...]
Смрт је увек тако близу
Гледајући се очи у очи са смрћу, протагониста аутобиографског романа Смрт је увек тако близу приповеда искрену причу о двадесет осам дана проведених у болничком [...]