Срђан Марјановић

Срђан Марјановић рођен је у Бањој Луци 1952. године. Са шест година похађа и основну и музичку школу. Одрастао је као јединац у комунистичкој породици. У Београд долази 1961. године. Са четрнаест година има свој први рок бенд. Касније
свира и пева у многим групама, да би на крају наступао сам, уз акустичну гитару, певајући репертоар Дилана и Донована. Са деветнаест година одлази у Шведску, где наступа у клубовима. По повратку у земљу, са својом композицијом „Тражим”,
побеђује на Суботучком фестивалу, где добија неколико награда. Први сингл објављује 1973. године. Нижу се наступи на фестивалима широм Југославије. Сарађује са YU групом, која га прати на плочи са хит нумером „Иди”. Свој први албум реализује уз помоћ истог бенда. Наредних година наступа са својим
ансамблом под називом Пума. Нижу се албуми и хитови („Ми смо једно другом говорили ви”, „Није ти се хтело”, „Бебо не плачи”…). Током година, објавио их је осамнаест. Пресудна је његова сарадња са издавачком кућом РТВ Љубљана, где
је због успеха својих издања био ангажован као уредник у београдском представништву. Открио је многе значајне бендове (Екатарина, Кербер…)

Студирао је журналистику и писао за многе часописе (Вечерње новости, Репортер, Итд, Ciao…). Определио се за музику, којом се професионално бави већ педесет година. Обишао је готово целу планету свирајући. Каже да је одувек знао, да ће кад накупи довољно времена у животу, писати поред песама и нешто друго. Објавио је три успешна романа (,,Жице“, ,,Ок пресвући ћу се“ и ,,Нисам ти баш све рекао“).