Милица Јанковић (Пожаревац, 23. новембар 1881 — Нишка Бања, 27. јул 1939) била је српска књижевница. Писала је песме у стиху и прози, приповетке за одрасле, омладину и децу, романе, путописе, скице, пригодне чланке, књижевне и уметничке приказе.
Основну школу је завршила у Великом Градишту, у Београду шест разреда Више женске школе и као ученица Бете и Ристе Вукановић, Сликарску школу (1902), која је у том тренутку била приватна образовна установа. Потом је учитељ вештина у Вишој женској и Учитељској школи у Крагујевцу (1902—1906). Године 1904. је ради стручног усавршавања боравила у Минхену. Научила је руски и француски и преводила је с руског.
Са историјског и књижевно-историјског аспекта, живот Милице Јанковић, завршио се уочи самог Другог светског рата (1939), а нова идеолошка ера која је наступила после њега, [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.