Марко Паовица

Марко Паовица је рођен 1950. године на Цибријану, код Требиња, ФНРЈ. Гимназију је похађао и матурирао у Требињу. Студирао је на Групи за југословенску и светску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршио и постдипломске студије. Пише критике, огледе и студијске радове, махом, о савременој српској књижевности.

Критичке и есејистичке записе‚објављивао је од студентских дана у свим значајним српским књижевним листовима и часописима, као и на програмима Радио Београда. Такође, мада ретко, и у дневној штампи. У више тематских и мноштву ауторских зборника публиковао је, и публикује, студијске и есејистичке прилоге.

Приредио је више прозних и песничких књига, међу којима изабране песме Рајка Петрова Нога (У долу шушти јечам, ORPHEUS, Нови Сад, 2013) и изабране приповетке Славка Лебединског (Познјаници Исака Беља, СКЗ, Едиција ‚‚Атлас“, Београд, 2010). Са Сашом Радојчићем је приредио интегрални зборник критичких радова Песник Мирко Магарашевић, Чигоја штампа, Београд, 2019.

Објавио је књиге Распони прозне речи (Народна књига, Едиција ‚‚Алфа – Есеји“, Београд, 2005), Аретејев лук (Службени гласник, Едиција ‚‚Складиште“, Београд, 2009), Орфеј на столу (Службени гласник, Едиција ‚‚Нова традиција“, Београд, 2011), Метакриотички излети (СКЗ, Едиција ‚‚Савременик“, Београд, 2017), Скице за споменик – Sketches for a monument (Нова Поетика, Боеград, 2021), Са песницима (СКЗ, Едиција ‚‚Савременик“, Београд, 2022).

Неки огледи и књиге превођени су му на енглески и немачки језик. Говори немачки и француски, После дугог странствовања опет живи у Београду.

Промишљања оживљеног и доживљеног: „Ефемерис“ Дејана Медаковића
Ефемерис Дејана Медаковића одавно је препознат као једно од најзначајнијих дела српске мемоарске и аутобиографске прозе. У њему се судбина једне породице укршта са драматичним [...]