Клод Леви-Строс

Рођен 1908. године у Бриселу у угледној уметничкој јеврејској породици, а 1934. године одлази у Бразил где постаје професор социологије на универзитету у Сао Паолу. Леви-Строс је умро 30. октобра 2009. године.

Након кратког рада на месту културног аташеа у француској амбасади у Вашингтону 1946–1947. године, Леви-Строс се вратио у Француску. Докторат је стекао 1948. године на Сорбони, одбранивши у оквиру тзв. „мале” и „велике” тезе радове написане на основу својих теренских истраживања у Бразилу: Породица и друштвени живот Намбиквара Индијанаца и Основне струкуре сродства. Укључен најпре у руководство Музеја човека у Паризу, Леви-Строс постаје потом и шеф катедре на Ecole pratique des hautes etudes. Од 1953. до 1960. године је генерални секретар Међународног савета за друштвене науке, а 1959. године постаје професор Социјалне антропологије на College de France, где је радио до пензионисања 1982. године. За члана Француске академије изабран је 1973. године.

Међу његовим најзначајнијим делима спадају свакако књиге:Основне структуре сродства (1949), Раса и историја (1952), Тужни тропи (1955), Структурална антропологија (1958), Тотемизам данас (1962), Дивља мисао (1962), Митологике I–IV (1964–1971), Структурална антропологија два (1973), Пут маске (1982), Удаљени поглед (1983), Љубоморна лончарка (1985), Гледати, слушати, читати (1993).