Јовица Ђурђић

Јовица Ђурђић рођен је 3. 10. 1949. у Глоговици, на тромеђи између Дервенте, Добоја и Модриче. Прозни је писац и песник за децу и одрасле. Дипломирао је на Педагошком факултету у Ријеци. Заступљен је у више антологија и избора поезије и прозе.

Објављене књиге: Уснула девојка, песме, (1974), Лариса, песме, (1974), Љубичасто горје, песме, (1976), Санак Склопиочић, приче за децу, (1983), Како волим Ану, песме за децу, (1983), Руке вечерњих љубавника, песме, (1984), Љупко тело, песме, (1985), Кошута и лопочи, (Тhe Roe and Water Lilies), песме, двојезично српски и енглески, (2000), Истргнути рукопис, песме, (2004), Њене очи море, песме,  библиофилско издање, 21 примерак, (2004), Жирафа Жералдина, песме за децу, (2005, 2006),  Симонине очи, приче за децу, (2006), Лепо је бити код куће, песме за децу, (2008), Звезде на узглављу,  песме, (2009), Калина и морски коњиц, приче за децу, (2010), Лето без Веронике, приче за децу, (2011), Киша и влати / Deszcz i źdźbła, двојезично српски и пољски, изабране и нове песме (2012), Пепео згаслог лета, песме (2012), Опојни мирис греха, приче (2012), Укус првих пољубаца, роман за децу (2014), Кајсије за Хану, роман за децу (2015), Нежне године, приче за децу (2016),  Сан,  приче, (2017), Сребрна укосница, приче и песме за децу, (2017) и Крчаг, приче (2019).

Двоструки је добитник награде „Драго Жерве (Gervais) и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, као и других награда на књижевним конкурсима.