Илија Н. Ђукановић

Илија Ђукановић, професор, државни саветник, писац (Ваљево, 12. V 1871 – Београд, 7. III 1945).

Отац Никола био је трговац, мајка Јелица рођена Богутовић, из Горње Буковице. Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Ваљеву 1885. Прешавши у Београд, матурирао је у Првој гимназији 1889. и завршио Филозофски факултет. Био је професор у ужичкој и ваљевској гимназији (1893–1899), потом у Првој (1904–1909) и Другој београдској (1909–1914). Предавао је природне науке. Као надзорник основних школа у Београду учествовао је у изради школских прописа и наставних програма. У гимназијским данима спријатељио се са Петром I Карађорђевићем који га је именовао у Одбор за подизање задужбине на Опленцу (1910) и поверио му тестамент на чување (1916). Био је лични секретар Петра I (од новембра 1915. до јула 1919) и неко време управник двора. Заједно су сачинили краљеве белешке. Потом је био директор Београдске реалке (1920–1922) и државни саветник, на којој дужности је пензионисан. Сахрањен је на новом гробљу у Београду.

ДЕЛА: Краљ Петар I ван отаџбине 1915–1921, Београд 1922; Обичаји о слави и Божићу, Београд 1934; Убиство књаза Михаила или догађаји о којима се није смело
говорити, I–II, Београд 1935–1937; Пчеларење, Београд 1938; Хрватско питање: из мојих успомена, Београд 1939.