Душанка Милутиновић Станисављевић

Душанка Милутиновић Станисављевић рођена је 1940. у Жлну, код Књажевца, у Тимочкој крајини. Детињство и младост провела је у Књажевцу где је завршила Основну школу „Димитрије Тодоровић – Каплар“. У Неготину је завршила Учитељску школу „Саво Драгојевић“, а затим, у Београду, Педагошку академију (књижевност и језик), те Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе. Као учитељ, службовала је у Тијовцу, Штубику, Београду и Паризу. У Београду, у Основној школи „Краљ Петар Први“, бавила се иновацијама у настави, била ментор студентима Учитељског факултета, као и ментор млађих колега из школе. За креативност у настави и руковођење Активом добила је Октобарску и Новембарску награду Старог Града, као и звање Педагошког саветника.

Преко Министарства просвете одлази у Париз да у Допунској школи на српском језику ради три мандата по четири године, а затим прелази у Допунску школу „Јелена Анжујска“, где и до данас ради.

За време службовања у Београду, при Министарству просвете, ради на Плану и програму за основну и допунску школу. Ту је била рецензент за читанке, листиће и букваре Вука Милатовића, као и других педагошких књига. При Педагошком заводу, написала је и Оријентациони распоред градива за први разред основне школе.

Поред педагошке литературе, посвећивала се и литерарно-белетристичким бележењима, из чега су се издвојиле књиге: „Мермерна ограда“, „На париским мостовима“, „Кад пукну даљине“ и „Светлост и тама“.