Данило Николић

Данило Николић је био један од најзначајнијих српских приповедача и романописаца друге половине XX века.
Рођен је у Сплиту 2. 2. 1926. године, а детињство и младост провео је у Метохији. Завршио је Правни факултет у Београду, и током радног века био на разним дужностима новинара и уредника у Радио Београду. Након одласка у пензију, стекао је признање за врхунски допринос националној култури.
Добитник је бројних књижевних награда за своје збирке прича и романа.

За живота су га називали „тихим корачником према Нобелу“, „највећим живим класиком”, „доајеном српске књижевности” и „иноватором оданом традицији”, чија дела су снажно обележила последњих 50 година српске књижевности.
Преминуо је у Београду 2016. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, а од 2019. године једна улица на београдској општини Чукарица носи његово име.
Легат Данила Николића поклоњен је 2020. године Удружењу Адлигат у којем су отворени Музеј књиге и Музеј српске књижевности.