Бранислав Станковић

Бранислав Станковић рођен је 1967. у Шапцу. Основну школу и гимназију завршио је у Богатићу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду на катедри за Националну историју. Као професор историје радио је у неколико школа у Београду. Од 2001. до 2004. године руководио је етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду ревитализован. Од 2005. до 2014. године био је директор Народног музеја у Шапцу. Као виши кустос данас ради у Народном музеју у Шапцу.

Аутор је књига: Мачва у Другом српском устанку; Срби у Другом светском рату; Suffering of Šabac and Mačva in the Great war; Звонари слободе; Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби; Слика једног града, Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића.

Приредио је критичко издање мемоарске грађе: Луја Л. Томсона Повлачење из Србије и Дневник др Ружице Војић.

Аутор је шеснаест изложби од којих наводимо: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом стогодишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941–1945, Мали велики Париз – утицај француске културе на друштвени и културни живот Шапца од XIX века до почетка Другог светског рата, Немојте нас заборавити, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михаило Пупин и Свети владика Николај, О једној младости…

Снимио је документарни филм Јанко, друго име Мачве.

Поводом стогодишњице обележавања завршетка Великог рата 2018. у Паризу је представио пројекат Немојте нас заборавити.

Добитник је награде „Михаило Валтровић“.