Бошко Сувајџић

Проф. др Бошко Сувајџић (1965, Драгиње) је магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.

Бошко Сувајџић ради као редовни професор за Народну књижевност на Ка­те­дри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Фи­ло­ло­шког фа­култета Универзитета у Београду,  управник је Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и заменик упра­вни­ка Међународног славистичког центра (Фило­ло­шки факултет, Београд). Председник је Управног одбора Вукове за­ду­жби­не и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“. Потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије.

За књигу Ила­рион Ру­ва­рац и народна књижевност до­­био је на­граду Ву­ко­ве задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку студију објављену у 2010. години (Аранђеловац). За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ за збирку песама Направи ваздух за 2018. годину, као и награде „Раваничанин“ Српске духовне академије Параћин за укупни допринос српској поезији (2020). Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Бео­гра­да за трајни допринос култури Београда (2016) и „Вукове награде“ за свеукупни допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2018).