Александра Ђуричић

Александра Ђуричић рођена је 1963. у Београду, где је завршила основну школу, гимназију и средњу музичку школу. Студирала је музику на Академији Моцартеум у Салцбургу (1981-1984), историју уметности и театрологију на Филозофском и Факултету драмских уметности у Београду (1984-1988) где је дипломирала и магистрирала 1998. Објавила је три књиге из области историје музичког позоришта, Историја игре, 1998, Индекс оперских и балетских либрета, 1999. и Оперете и мјузикли, индекс либрета, 2006. и збирку књижевних есеја Грације пера, 2013. Прозу, поезију и есеје објављује у часописима од 1995. године. Приче су јој објављене у српским антологијама Кишобран, 2009, Проза на путу, 2012, Краљица Лир и њена деца, 2017. и Зов даљине, 2020. Као књижевни критичар и есејиста дугогодишњи је сарадник дневних листова Политика, Блиц и Данас као и часописа Недељник.
Појединачне приче из ове збирке добиле су неколико књижевних признања, од којих су најзначајније награде „Лаза Лазаревић“ 2018. за причу Сасвим обичан дан, затим награда „Милутин Ускоковић“ 2014. године за причу Ружичњак, награда „Лазар Комарчић“ 2013. за причу На рту и награда на Књижевном конкурсу Савеза јеврејских општина 2011. за Причу на а жици.
Живи и ради у Београду