Александар Животић

Александар Животић (Београд, 1981) српски је историчар и универзитетски професор. Редовни је професор на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду и некадашњи научни сарадник на Институту за новију историју Србије.

Завршио је Дванаесту београдску гимназију 2000. године. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2005. године. На истом одељењу магистрирао је 2007. године и докторирао 2010. године. Од 2006. до 2012. године радио је на Институту за новију историју Србије, где је стекао звање научни сарадник. На Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабран је 2012. за доцента, 2017. године за ванредног, а 2022. године за редовног професора. Од 2019. године ангажован је као предавач на докторским студијама историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Током 2011. године био је на постдокторском усавршавању на Институту за славистику Руске академије наука, као стипендиста Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Такође је истраживао и усавршавао се у Београду, Софији, Будимпешти, Љубљани, Прагу, Лондону, Паризу, Бриселу и Москви. Био је ангажован на више истраживачких пројеката у земљи и иностранству. У досадашњем научно-истраживачком раду објавио је више од 300 библиографских јединица.

Некадашњи је члан Управног одбора Музеја историје Југославије и председник Надзорног одбора Музеја жртава геноцида. Члан је Савета за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије од октобра 2018. и председник Управног одбора Историјског архива Београда од децембра 2019. Био је члан редакције два водећа часописа националног значаја Токова историје и Војноисторијског гласника, као и редакције зборника „Југословенска дипломатија 1945-1961“ (Институт за новију историју Србије, Београд 2012). Члан је уређивачког одбора едиције „Документа о спољној политици Југославије“ Архива Југославије и инострани члан редакције руског часописа „Международная аналитика“ (Институт международных исследований МГИМО МИД России). Био је члан Комисије за информатику (2015-2018) и Комисије за обезбеђење квалитета и самовредновање (2018-2021) Филозофског факултета и представник Одељења за историју у комисији за доделу награде „Проф. др Радмила Милентијевић“. Био је стручни консултант у документарним филмовима „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Стварање Краљевине СХС“ и „Човек који је Хитлеру рекао Не“, у продукцији РТС.

Подручје његових стручних интересовања везано је за историју југословенске државе, посебно за војну и дипломатску историју и место Југославије у Хладном рату, спољну политику југословенске краљевине, југословенско-албанске односе у ХХ веку, југословенску политику на Блиском истоку, историју несврстаности, односе између социјалистичких земаља, односе између југословенске државе и западних земаља, настанак југословенске државе и улогу војних и политичких елита у југословенском друштву.

Говори енглески, руски и немачки језик, а служи се чешким и албанским. Живи у Београду, ожењен је и отац двоје деце.