Сремска Каменица водич

Практичан, богато илустрован водич, неопходан сваком ко пожели да посети Сремску Каменицу и њену околину. После основних података о Сремској Каменици (Опште карактеристике места, Како доћи, Практичне информације) и историјског одељка (Старо доба, Средњи век, После Турака, Успон у XIX веку, Ћуди XX века, На залетишту за скок у модерност), водич  нас упознаје са природним лепотама овог места (Национални парк Фрушка Гора, Природне лепоте Сремске Каменице, Каменички парк, Дунав, Парко око института…), и излетиштима (Поповица, Главица, Андревље, Иришки Венац, Змајевац, Стражилово, Ковиљско-петроварадински рит).

Посебно поглавље је посвећено знаменитим личностима – становницима Сремске Каменице (Јован Јовановић-Змај, Новак Радонић, др Радивој Симовић, Даринка Грујић, др Кетрин Мекфејл, Светислав Марић, Бамилн Сомбати…), и догађајима (Змајеве дечје игре, Фрушкогорски маратон, ауто, мото и картинг трке, Уранци у Каменичком парку, Интернационални мото-фест). Водич детаљно представља дворац Марцибањи-Карочоњи, репрезентативно здање подизано у етапама, крајем 18. и почетком 19. века, као и три института: Институт за плучне болести, Институт за кардиоваскуларне болести и Институт за онкологију. Модерна медицина ступила је каменички крај преко шкотске лекарке др Кетрин Мекфелј, оснивањем болнице на брду Чардак, изабраном за локацију пре свега због климатских погодности.

Поред Факултета за услужни бизнис и Средње школе унутрашњих послова, Сремска Каменица је позната и по Хуманитарно-социјалној установи „Др Милорад Павловић“, познатијој као Дечје село. У њој је смештен велики број малишана без адекватног породичног старања.

Симбол Сремске Каменице је и Змајев музеј, кућа у којој је велики песник, Јован Јовановић Змај (1833–1904) проживео последње године свог живота. Музеј је основан 1933. године поводом 100-годишњице песниковог рођења. У дворишту куће налази се споменим „Змај и дете“, рад скулптора Ивана Мештровића.