Русински језик и ИСО-код
Шифра производа: 30839
Преузмите одломак: 
Едицијe: Универзитет
Аутор: Михајло Фејса
Број страна / Повез / Писмо:
188 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2210-2
Година издавања: 2023.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Матица Русинска, Филозофски факултет- одсек за русинистику
Цена: 990.00 RSDЦена са попустом: 841.50 RSD
Бачко-сремски Русини / Руснаки (Рушњаки) припадају карпаторусинском народу, аутохтоној словенској популацији централноевропског, карпатског региона, подељеног границама Украјине, Пољске, Словачке, Мађарске, Румуније, Чешке републике и Молдавије. Ван карпатске постојбине, Русини живе у суседним земљама као имигранти. Најстарија имигрантска заједница настанила се у Бачкој пре 270 година. Највећа заједница изван матичних области налази се у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Њихово национално име Русин / Руснак (Рушњак) повезује их са истоком, пошто је Рус (Русь) био назив територије велике средњовековне државе Источних Словена.
Многи називи којима су се Карпато-Русини називали или којима су их називали други – као нпр. Карпато-Русин, Карпато-Рус, Угро-Русин, Рутен, Руснак, Рушњак итд. сви се односе на изворну и традиционалну везу са источнословенским народом Руси.
Тешко је разумети како је једна тако мала популација успела да очува свој језик, веру, школе, обичаје – укратко, своје национално биће кроз више од два и по века.
Михајло Фејса
Рођен је у Куцури 1957. године, где је похађао основну школу на русинском језику. Гимназију на русинском језику завршио је у Руском Крстуру, а Филозофски факултет, Групу за англистику, у Новом Саду. Магистрирао је 1990. (Енглески елементи у русинском језику) на Филолошком факултету у Београду и докторирао 2000. (Време и вид у русинском и енглеском језику) на Филозофском факултету у Новом Саду.
Краће време је предавао енглески језик у двојезичним основним школама у Врбасу и Куцури, као и у гимназији у Руском Крстуру. Од 1983. године ради на Одсеку за русинистику на Филозофском факултету Новосадског универзитета. Године 2015. стиче звање и изабран је на радно место редовног професора.
Због сарадње на публиковању прве русинске енциклопедије (Encyclopedia of Rusyn History and Culture) изабран је 2008. године за члана Академије русинске културе. Године 2008. додељена му је Октобарска награда општине Врбас, а Амерички биографски институт га је прогласио једним од хиљаду носилаца звања Велики ум XXI века. У Будимпешти му је 2015. године додељена Награда академика Антонија Ходинке. Представник је војвођанских Русина у Интеррегионалној комисији за кодификацију русинског језика међународног Конгреса русинског језика од 2007. године.
Члан је уредништва многих домаћих и међународних часописа, као и зборника научних радова. Учествовао је на бројним научним и стручним скуповима у земљи и иностранству.
Још нема коментара.