Алцхајмер кафе│друго издање
Велики покровитељ и „прави“ савезник: Односи Србије и Русије 1913–1918
Шифра производа: 30978
Преузмите одломак: 
Едицијe: XI коло
Аутор: Мирослав Радивојевић
Број страна / Повез / Писмо:
563 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2328-4
Година издавања: 2024.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 2,500.00 RSDЦена са попустом:
2,125.00 RSD
Односи Србије и Русије 1913–1918
Значајна је улога Русије у процесу обнове, развоја и ширења српских нововековних држава. Још је већа 1914. године, у тренутку угрожавања егзистенције Краљевине Србије. Велики покровитељ заштитио је јединог правог савезника на Балкану, како је дефинисан у руским спољнополитичким и војностратешким поставкама непосредно пред избијање Првог светског рата.
И пре тога, али и за време великог сукоба, Петроград је представљао адресу на коју се српски државни врх најчешће обраћао и са које је стизало највише подршке и помоћи. На другој страни, читалац ће приметити, иако су постојале иницијативе, да Србија никада није примљена за формалног равноправног члана Антанте. Делимично баш због става њеног словенског саплеменика и покровитеља.
Наслов књиге, дакле, представља игру речима и истовремено показује позиције две земље у узајамним односима. На једној страни велика сила, огромне територије, људских и материјалних потенцијала, чланица Тројног споразума. На другој, без излаза на море, ограниченог земљишта, капацитета и броја бајонета, но верна Русији, помало и превише храбра Србија, са значајем који умногоме превазилази међународни положај и снагу коју реално има.
Мирослав Радивојевић
Мирослав Радивојевић
Мирослав Радивојевић рођен је 17. септембра 1988. у Брзи код Лесковца.
Основне и мастер студије завршио је на Филозофском факултету у Новом Саду. Докторирао је 2019. на Катедри за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 2018. ради на Филозофском факултету у Београду, најпре као истраживач сарадник, а од 2020. као научни сарадник.
Бави се српско-руским односима, спољном политиком Србије на почетку XX век, Првим светским ратом, проучавањем прошлости југоисточне Србије, као и историјом српског народа после 1990. године.
Учествовао је на више националних и међународних конференција и аутор је већег броја научних чланака из наведених области интересовања. Током 2020. добио је награду „проф. др Радмила Милентијевић“ за најбољи докторат из српско-руских односа.
Члан је Европске организације за руралну историју (EURHO), сарадник Балканског семинара Руске академије наука, Матице српске и Центра за српске студије Филозофског факултета у Београду. Служи се енглеским, руским, македонским, а делимично и бугарским и француским језиком.
Још нема коментара.