Са друге стране светлости
Други ученик
Џем од мртвих
Поезија неандерталаца
Србија и улазак Италије у рат
Шифра производа: 30959
Преузмите одломак: 
Едицијe: XI коло, Србија 1914-1918
Аутор: Марио Тоскано
Број страна / Повез / Писмо:
178 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2365-9
Година издавања: 2024.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,300.00 RSDЦена са попустом:
780.00 RSD
Односи Србије и Италије у Великом рату
Књигом Марија Тоскана о Србији и уласку Италије у рат 1915. године, издавачка кућа Прометеј наставља да кроз едицију Србија 1914–1918. упознаје читаоце српског говорног подручја са делима о Првом светском рату у свету новијег времена као и радовима савременика и историчара између два светска рата.
Време у коме је настајала књига Марија Тоскана, Србија и улазак Италије у рат, су неке давне, предратне године (Guiffre, 1939). Међутим, још је важнија чињеница да је издавач из Милана видео квалитет који је потврдило време и каснија репутација самог аутора Тоскана, те објавио ново издање 1989. године. Дакле, странице које се нуде читаоцу, сликају италијанску историографију оног времена.
Ако узмемо у обзир време у коме је завршено прво издање књиге, не чуди доста критичко интерпретирање држање француског, руског и британског фактора, као и закључак да је Италија била жртва њиховог непринципијелног понашања према Србији јер је, наводно, окретала њено незадовољство само против Италије.
Управо данас, на овом месту ова књига показује своју вредност и још једном, из угла посматрача са стране, преко историјских извора показује да југословенски емигранти, српска влада, српски посланици солидарно воде борбу за ослобођење саплеменика. Види се да нема никаквог „сагласја Пашића“ на текст Лондонског уговора у време његовог настанка, да се „не тргује Далмацијом“ већ се бори за Далмацију и друге делове настањене Јужним Словенима.
Из књиге се види каква су тешка искушења стајала пред српском владом и да је она била тврђа до јесени 1915. године него у неизвесним временима док је била у егзилу. Па и тада губећи једног великог савезника (Русију) тражи за свој програм подршку других савезника укључујући и Америку. – Из поговора др Милета Бјелајца
Марио Тоскано
МАРИО ТОСКАНО (Торино, 3. јун 1908 – Рим, 17. септембар 1968) је био италијански историчар и дипломата, професор историје уговора и међународне политике на Универзитету у Каљарију, а потом и на Универзитету у Риму. Младост је провео у Новари где се, након смрти оца Ђакома, преселио из Торино са браћом Алдом и Франком и мајком Армидом.
Дипломирао је право у Милану са тезом о проблему мањина у послератној Европи, а потом је стекао диплому политичких наука у Павији са тезом о дипломатским преговорима који су довели до закључења Лондонског пакта 1915. године.
Био је међу оснивачима и први секретар новарске секције Фашистичког института културе. Након тога је учествовао на конкурсу за улазак у дипломатију, али, упркос одличним резултатима испита, Министарство спољних послова га није уврстило на листу јер се сматрало да би самоубиство његовог оца могло утицати на његову емоционалну и карактерну стабилност. Наставио је своју академску каријеру, коју је пратила интензивна публицистичка и политичка активност, те је 1934. године именован за гувернера Новаре.
Заједно са Гаетаном Салвеминијем, Луиђи Салваторелијем и Федериком Чабодом, Марио Тоскано је признат међу највећим проучаваоцима спољне политике непосредно након Другог светског рата у Италији.
Од 1955. године, Тоскано је био председник „Комисије за објављивање дипломатских докумената” која је, по узору на друге нације које су објавиле широку колекцију архивских докумената својих министарстава спољних послова, током
година произвела основну историјско-архивску серију под називом Италијански дипломатски документи.
Тоскано је такође више пута био италијански делегат у Уједињеним нацијама, УНЕСКО-у и на разним конференцијама и међународним скуповима.
Још нема коментара.