Велеиздајник – моје успомене из борбе против црно-жутог орла

Велеиздајник: важно историјско и мемоарско сведочанство

„Књига Велеиздајник Оскара Тартаље је несумњиво важно историјско и меомоарско сведочанство за епоху стварања југословенске државе. Кроз личну исповест учесника важних и преломних историјских догађаја, данашњи читалац се упознаје с једном изгубљеном и заборављеном генерацијом, људима који су дубоко веровали у национално јединство Срба и Хрвата.
Тартаља, Бартулица, Бартуловић, Андрић, Ујевић, Чингрија, и многи други, махом омладинци и интелектуалци непосредно пре Сарајевског атентата, понешени огромним духовним и  националним ентузијазмом, борили су се за Југославију као заједничку државу свих јужнословенских народа и за југословенску идеју били спремни на жртвовање свега па чак и властитог живота.

Aли, такође, не треба сметнути с ума да је ова генерација југословенских револуционара настанком Југославије доживела болно разочарање. Тартаља нам каже: „Југославија није она ни онаква, како смо хтјели, како смо је замишљали и за какву смо се борили. Хвала народним трговцима и фаризејима, који су раздјелили хаљине њезине. Кад омладина узме корбач у руке и растјера те трговце и фаризеје онда ће Југославија бити она и онаква, какву смо ми замишљали: чиста, јака и моћна.“ Он и његови саборци за слободну, моћну и јаку Југославију, проказани као велеиздајници и непријатељи Аустроугарске монархије, нимало нису добродошли у новонасталој држави, која је руке ширила, управо свима онима који су се против ње борили.“

Из поговора Бојана Драшковића

„Оскарова књига, није литература. Није ни политика. Он не пази ни на форму, ни на правила друштвене (а то значи, ни политичке) дискреције. Он прича истину. Сватко не би имао права на то, али га он има, јер је у свакој прилици био човјек на биљези. Можда хировит, нагао, и шта хоћете, али племенит и добар човјек; родољуб, не кабинетски, већ од оних са коријењем у истинском народу; радник посвуда и без одмора.“ – Нико Бартуловић