Од Србије до Југославије: Француска, Србија, Југославија 1878–1918
Нације бивше Југославије задесила је та несрећа да их раздели вековна граница између католичког и православног света, као и света ислама. Овај јединствени положај приморава их да, in extremis, остварење својих националних пројеката виде у нестанку два царства, вишенационална, па чак и антинационална, чије средњовековно порекло и структуре (упркос суштинским реформама) старог поретка нипошто нису у складу са националним принципом.
Дакле, југословенски покрет, у најширем смислу те речи, бори се на равницама Македоније и на обалама Јадрана преко шест година како би основао своју или своје националне државе. Рат започет у Сарајеву проузроковао је не само нестанак Хабзбурга и Османлија већ и Романових и Хоенцолерна. Када се 1918. стварају прве југословенске институције, Француска остаје сама међу великим силама још увек присутним на Балкану и у Средњој Европи.
Војислав Г. Павловић
Војислав Г. Павловић је научни саветник Балканолошког института САНУ. На Филозофском факултету у Београду је студирао и одбранио тезу из историје а потом је и на Универзитету Париз-Сорбона одбранио тезу из историје. Радио је као истраживач у Историјском институту а историју је предавао на Филозофском факултету Универзитета у Београду и на Универзитету у Лиможу у Француској.
Потпредседник је Асоцијације за проучавање Југоисточне Европе (Association internationale d’études du Sud-Est européen, AIESEE). Председник je српског националног комитета Међународног удружења историчара (International Committee of Historical Sciences, ICHS). 2019. године je добио награду WACLAW FELCZAK AND HENRYK WERESZYCKI за најбољу књигу из историје Средње Европе, коју додељују Историјски Факултет Јаголенског универзитета у Кракову и Пољско историјско друштво.
Још нема коментара.