Енглескиња у српској војсци

Дневник Флоре Сендс

Дневник Флоре Сандес, Шкотланђанке која је била борац у српској војсци, Срби помињу „са особитим поштовањем“ као ретку и драгоцену књигу. Флора Сандес је тврдила да се у било ком српском селу осећа сигурнијом него у било ком енглеском граду. Оставила је ванредне описе, својствене највећим писцима.
Менталитет нашег народа у пуној мери пробија између њених редова пуних дивљења и љубави за Србе.

Добровољна болничарка и жена борац Флора Сендс обележила је период Првог светског рата у српској историји. Рођена је 22. јануара 1876. године, у парохији Недер Поплтон, у округу  Јорк, у Енглеској. Образовала се у Швајцарској девојачкој школи, свирала је виолину, пуно читала, течно je говорила француски и немачки језик и доста добро научила српски. Била је једна од ретких жена на крају 19. века са положеним возачким испитом. У Србију је стигла на почетку Првог светског рата у улози добровољне болничарке.

У октобру 1915. године, када су оружане снаге Аустроугарске, Немачке и Бугарске напале Србију, Флора је почела да ради у превијалишту Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“. Услед ратних операција донела је одлуку да се са српском војском повуче преко Бабуне, као „војничка нудиља“. У јануару 1916. године добила је чин каплара и ушла у борбене редове српске војске не скривајући женски индентитет. У свим борбама показала је „велику присебност, хладнокрвност и издржљивост“.

Флора Сендс је у Великом рату дала огроман допринос српској војсци. Одиграла велику улогу као борац, при евакуацији и транспорту рањеника. Њен ангажман у рату садржан је у предлозима за одликовање, где се у образложењу експлицитно наводи улога и значај у ратним ситуацијама. Британка Флора Сендс је учешћем у рату променила укорењене традиционалне, верске и обичајне ставове. Резулати оваквог доприноса поступно су померали границе положаја жена, које су својим учешћем поднеле велики терет за опстанак српског друштва у за њега најтежим тренуцима. Можемо стога с пуним правом рећи да је Флора Сендс својим делањем исписала најтеже странице новије српске историје.