Поезија неандерталаца
Са друге стране светлости
Српски војник у Великом рату 1914-1918
Шифра производа: 30311
Преузмите одломак: 
Едицијe: VIII коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Душан М. Бабац
Број страна / Повез / Писмо:
157 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1810-5
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
660.00 RSD
Када се говори о српској војсци, треба имати у виду да њени почеци сежу у време Првог српског устанка, када је настала у народу и из народа. Сваки мушкарац способан да носи оружје тада је постао војник. У потпуно аграрној земљи, сељаци су постали први борци, а из исте класе израстао је и први командни кадар. Без обзира на нагли напредак земље током деветнаестог века, главна карактеристика официрског кадра била је то што је већином потицао из руралних крајева. У патријархалној средини, официр се поштовао као рођени отац, дисциплина и субординација прихватане су као нешто потпуно природно. Велики значај у ланцу командовања имао је и резервни официрски кадар. Резервни официри још су боље разумевали менталитет и потребе својих војника јер су и у миру радили и живели са њима и међу њима.
Како би се боље разумео подвиг ове, по бројности мале, али по јунаштву велике војске, можда је најбоље погледати шта су о њој рекли савременици.
Џавид-паша, турски заповедник Битоља, у телеграму упућеном Цариграду јавља:
„Српски војник је непобедив. Не можемо ништа против Срба. Српски сељак је без порока, нежан и великодушан. Српски војник стално односи победу зато што је финији и интелигентнији, дисциплинован и високог морала.“
„Српска војска прва је и најславнија војска у Европи. После борбе која је трајала свега пола часа, Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони били су потпуно збрисани ужасном српском ватром“, гласиле су речи мађарског маршала Јозефа Хабзбуршког.
Душан М. Бабац
Душан Бабац рођен је 8. септембра 1969. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Рударско-геолошком факултету 1995. године. Од 1995. до 2001. године био је запослен у предузећу за инжињеринг, пројектовање и извођење „Балби Интернационал“ главни инжињер геолошког одељења а потом и помоћник техничког директора. У том периоду 1998. године одбранио је магистарску тезу под називом „Математичко моделирање неогених басена у Србији“.
Од 2001. до 2004. године, био је шеф кабинета при канцеларији престолонаследника Александра Карађорђевића. Од 2004. до 2006. године, био је запослен као клијент сервис директор у консултантској фирми (MS&L) при сектору за односе са јавношћу. Од 2006. до 2008. године, био је заменик генералног директора у фирми „Логос“ која се бави односима са јавношћу. Од 2008. до 2009. био је директор за Србију у компанији (Manpower). Од 2009. године је запослен у као директор корпоративних комуникација у ревизорско консултантској фирми (БДО).
Потиче из породице са војном традицијом. Његов деда пешадијски мајор Павле Бабац, припадник Југословенске војске пренео је на њега знање о војсци некадашње државе. Од 1995. године објавио је већи број популарних чланака у Гласнику Историјског музеја Србије, Веснику Војног музеја и специјализованим часописима у Србији, Републици Српској, Словенији, Француској, Русији, Немачкој, Италији и Јапану.
Члан је Српског Хералдичког друштва „Бели Орао” од 1995, а потпредседник Друштва од јула 2003. Члан је крунског већа од 2004. године и директор фонда Краљевски двор.
Још нема коментара.