Поезија неандерталаца
Странице отргнуте из календара
ЖИВОТНИ (НАД)РЕАЛИЗАМ
Америчким пером и срцем о Србима
Шифра производа: 30318
Преузмите одломак: 
Едицијe: VIII коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Радоје Радојевић
Број страна / Повез / Писмо:
576 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1903-4
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом:
1,140.00 RSD
Ова антологија доноси текстове у чијем је фокусу период Великог рата (1914–1918), а све њих сем једног, написали су амерички књижевници, историчари, новински извештачи, чланови медицинских мисија, сарадници на дистрибуцији хуманитарне помоћи, као и највиши државни званичници. Ти текстови су расути по различитим, давно штампаним новинама, часописима и књигама и доступни само ентузијастима у области историје који имају времена и стрпљења да у потрази за њима „копају“ по разним архивама, библиотекама и одлагалиштима. Ово настојање да се они спасу од заборава представљало је награду за истраживача, јер ти текстови приповедају снажну причу о цени која се мора платити у борби за очување достојанства, слободе и демократије. Они су прави доказ шта нације у савезништву, уједињене у циљу, могу постићи на корист сваке од њих.
Ова књига представља примере истински величанствене и племените великодушности коју су Американци показали према Србима у очајним тренуцима потребе. Тешко је и замислити несебичнија и хуманија дела. Њихова демонстрација емпатије и спремност да пруже руку спаса некоме ко пролази кроз тренутке очаја подсећа на библијске параболе. Као таква, она је парадигма витештва с којом моћни али часни светски лидер може да пригрли и третира свог мање срећног али достојног пријатеља и савезника. Можда је крунски симбол тог дивљења вредног односа одлука председника Вудроа Вилсона, тада преседан, да почаствује Србију и њен народ наредбом да се српска тробојка подигне поред америчких „звездица и пруга“ на Белу кућу. Био је то дан када се над Белом кућом вијорила застава Србије.
У години када Сједињене Америчке Државе и Србија славе јубилеј – 140 година дипломатских односа – одзвањају у свести речи великог енглеског песника Радјарда Киплинга:
Ти који судиш народима, дај нам спас,
поштеди од заборава нас – од заборава нас.
Радоје Радојевић
Радоје Радојевић
Радоје (Рајко) Радојевић рођен у Јунковцу код Тополе, 25. септембра 1944. године. У Канаду је отишао 1957, и тамо наставио школовање. Дипломирао је историју и енглеску књижевност на Detroit Institute of Technology, Детроит, САД, 1970. Магистрирао је на руској историји на University of Waterloo, у Канади 1971, а докторат из српске историје на тему Развој српског парламентаризма за време владавине краља Петра I, 1903–1914, радио је 1971–1974, на School of Slavonic and East European Studies, University of London у Лондону.Као студент генерације добио је неколико универзитетских и државних стипендија.
Предавао је на Detroit Institute of Technology, Детроиту, САД, St. Clair Collegeу Виндзору и Humber Collegeу Торонту, Канада. Године 1977. ступио је у канадску државну службу у Министраству за усељавање где је обављао важне руководеће послове све до пензионисања 1997.
Учествовао је на разним научним конференцијама и скуповима, а научне радове објављивао је у Канади и Србији. Сарађивао је на три запажене књиге: Serbs in Ontario, 1987. Торонто; Сеобе Срба некад и сад, Београд, 1990; Serbia 1914–1918 -Agallantally, Торонто, 2014. Аутор књига Радојевићи – Прича о шумадијским домаћинима, Београд 2018, и Canadian Medical Missions in Serbia and the Balkan Front during WW I, Toronto, 2018. Радио је две изложбе о страним медицинским мисијама у Србији за време Првог светског рата, поводом обележавања 100 година од почетка Великог рата. Прву изложбу урадио је за канадску амбасаду у Београду, Савезничке Мисије у Србији 1914–1918: Улога Велике Британије, Аустралије и Канаде, постављена 2014 у Војном музеју на Калемгдану, а друга Канадске медицинске мисије у Србији 1914–1915, постављена 2015. у Библиотеци града Београда, а потом, исте године и у галерији Српске националне академије у Торонту и поновљена у новембру 2018. на Универзитету у Торонту.
Заступљен је у биографским лексиконима као што су: Who’s Who Among Students in American Universities and Colleges (Ко је ко међу студентима на америчким унивезитетима и колеџима – биографски лексикон америчких студената), 1971; Биографски лексикон Срби у свету – Ко је ко 1996 – 1999; National Register’s Who’s Who in Executives and Professionals 1999 – 2000.(Национални регистар Ко је ко у извршном руководству и међу професионалцима), 2000; Canadian Serbs (Канадски Срби), 2002; Биографски лексикон Српски писци у расејњу, 1914–2014, 2015; Енциклопедија српске дијаспоре, 2016.
Добитник је Његошеве медаље, коју му је 1995. доделило Министарство за науку и технологију Србије. Од премијера Канаде, Jean Chrétienа добио је специјалну Повељу „За заслуге учињене канадској влади и народу“, 1997. године. Културно-просветна заједница Србије доделила му је 2013. године Златну значку „За несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе“. Бивши је председник и доживотни члан Српске националне академије у Канади.
Још нема коментара.