Са друге стране светлости
Велика Србија
Шифра производа: 30673
Преузмите одломак: 
Едицијe: IX коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Ернест Дени
Број страна / Повез / Писмо:
302 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2060-3
Година издавања: 2022.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,550.00 RSDЦена са попустом:
930.00 RSD
У предговору свог дела Велика Србија, објављеног 1915. године у јеку Првог светског рата, Ернест Дени, професор модерне и савремене историје на Сорбони, набраја пет питања, помало лаконски констатујући да на „та различита питања једино историја нуди одговор“.
„Које су тежње и жеље различитих народа? Како помирити супротстављене захтеве? У којој мери захтеви министарстава одговарају стварним потребама држава и искреним тежњама народа? На којим основама и на којим материјалним, интелектуалним или моралним снагама се заснивају те тежње, које су каткад више бучне него озбиљне? У ком степену су оне освојиле душу народа?“
Узимајући Србију за пример, запитаћемо се којим су историјским аргументима Дени и његове колеге намеравали да утичу на јавно мњење и француске политичаре током Првог светског рата, и у којој су мери ти аргументи заиста допринели стварању државе Јужних Словена, коју је у Београду 1. децембра 1918. године прогласио регент Александар Карађорђевић. То претпоставља да се претходно запитамо о њиховом окружењу, познавању терена и гледишту из ког су се занимали за балканску историју пре избијања Великог рата.
др Станислав Сретеновић
Ернест Дени
Ернест Дени (Ним, 3. јануар 1849 — Париз, 5. јануар 1921), историчар и професор универзитета (Бордо и Сорбона–Париз, савремена историја).
Пореклом је из породице калвиниста. Године 1869. примљен је у школу Ecole normale superieure. Био је учесник француско-пруског рата 1870–1871. Почео је да ради у Бастиљи али се вратио у Париз, а потом помоћу стипендије одлази у Праг. Ту је остао на раду 1872–1875. Након повратка у Француску имао је тешкоће политичке природе, све док није након одлично примљених радова о Хуситима добио катедру у Бордоу. Недуго потом прелази на Сорбону у Париз.
Главни радови су му из средњевековне чешке историје, нарочито о Хуситима. Занимао се и за друге Словене и доста је писао и о томе у другим радовима.
За Србе је учинио много својим делом „Велика Србија“ (La Grande Serbie) које је написано врло детаљно. Чланци о Србима су скупљени у књизи Du Vardar a la Sotcha (1923).
Још нема коментара.