Алцхајмер кафе│друго издање
Рат Србије са Аустроугарском 1914.
Шифра производа: 30496
Преузмите одломак: 
Едицијe: IX коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Александар С. Недок
Број страна / Повез / Писмо:
232 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1879-2
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
Рад српског војног санитета
Све чиме се Србија са oкo четири милиона становника могла супротставити Царевини од 52.500.000 становника, било је 11 пешадијских дивизија (6 првог и 5 другог позива), једна коњичка дивизија и 60 батаљона трећег позива, још неопорављених од скоро 100.000 погинулих или онеспособљених, привремено или трајно, првокласних бораца из недавно завршених балканских ратова и епидемије колере, те ниједна није била пуног бројног стања.
Војсци је недостајало свега, од одеће и обуће за други и трећи позив, преко санитетских потреба, око 100.000 пушака, муниције и другог војног материјала. Што се тиче војног санитета, малена Србија и да је имала материјалних могућности и воље, није могла да за 100 година устаничких дана изгради санитет и његову инфраструктуру који би одговарао величини њене војске у мобилном стању.
Тако и зато се десило да је у пуном мобилисаном стању уочи рата 1914. године војни санитет чинило тек 409 лекара, међу којима само 89 активних официра, док је било 214 војних обвезника без чина (странаца, жена лекара, апотекара и њихових помоћника, студената медицине, ветеринара…)
Александар С. Недок
Александар Недок рођен је у Београду 10. септембра 1925. године. Основну школу учио је у Ваљеву и Београду, Прву мушку гимназију и Медицински факултет у Београду. Специјалиста је интерне медицине, примаријус и доктор медицинских наука Београдског универзитета, научни саветник београдског Медицинског факултета.
Био је оснивач прве српске Коронарне јединице, начелник Интерног одељења, директор болнице „Свети Сава“ и први начелник Ургентне кардиологије у Ургентном центру Србије у Београду.
Редовни је члан Академије медицинских наука СЛД и Академије наука у Њујорку.
Носилац је два Ордена рада: Сребрног и Златног, Медаље заслуге за народ и Медаље „30 година ЈНА“, Повеље и Великог печата Српског лекарског друштва, Прве и Друге награде Фондације „Драгојло Дудић“ за публицистику. Носилац је награде за животно дело и развој српске медицинске историографије „Др Владан Ђорђевић“ Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред великог броја радова из времена активног лекарског живота, настављач је списатељске традиције др Владана Ђорђевића, којом је заокружена целина историје српског војног санитета у виду седам тематских монографских целина које покривају период од 1886. до 1918. године.
Још нема коментара.